BRANIO CILJEVE NARODA I DRŽAVE: Navršava se decenija i po od smrti Slobodana Miloševića, nekadašnjeg predsednika Srbije i SRJ (FOTO)
ISTORIJA, ne samo da će tek dati sud o Slobodanu Miloševiću, istorijski teg na vagi već preteže na stranu ovog vizionara novije srpske istorije.
Foto I. Marinković
Sve što je kazao, u oproštajnoj poruci, u danu kada je napuštao političku scenu, već je oživotvoreno. Srbiju na nišanu svetski moćnici nisu imali zbog njega, već zbog Srbije. Kuće na putu koju su gazili i koju gaze. Dokazi su opipljivi da i slepci mogu da ih dotaknu.
Danas se navršava decenija i po od smrti nekadašnjeg predsednika Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Danas će na grobu ovog lidera, u Požarevcu, pre nego što stignu poštovaoci i svi koji su prepoznali, neko pre, neko kasnije, njegova proročka upozorenja i delatna htenja, osvanuti venci sa porukama njegove dece, Marka i Marije. Venci tragedije, jedne, moćnom političkom rukom raskućene porodice, razdvojene u danima kada su se sudarili David i Golijat. I, ovo je prva godina kada na grobu Miloševića neće biti prvog venca. Onog, koji mu šalje njegova velika, svevremena, ljubav - dr Mirjana Marković.
Foto Arhiva
Neće na njihovom požarevačkom imanju biti ni čika Jove, onog izbeglice iz Krajine koji je do poslednjeg dana i daha brinuo o porodičnom imanju Milošević - Marković. Koji je pazio na svaku travku i svaki cvet. Čuvao zavetnu rakiju za pokoj duše "njegovog Slobodana" i opominjao:
- Sveca vam vašeg, dokle da vam govorim: ne navijajte odma`... prvo prolijte koju kao u zemlju. To je red.
U kakvom redu je Srbija danas, petnaest godina posle Miloševića? Šta bi kazao, da je kojim slučajem živ?
- Ništa ne bi bilo kao što je sada. Ono što je govorio i za šta se zalagao, platio je glavom - kazao nam je Boro Drakulović, jedan iz prvog ešalona one zore prvog aprila, dvehiljadite, kada su ga odveli u Centralni zatvor, a posle tri meseca, na Vidovdan, isporučili Haškom tribunalu nepouzdani garanti, potpisnici koji su mu zapečatili sudbinu u međunarodnom kazamatu. Iz ovoga kazamata, vratio se 11. marta, vratio se neosuđen, posle lavovske borbe braneći narod, Srbiju i sebe. Ostale su upamćene njegove reči: "Srbija se ne napada zbog Miloševića, Miloševića napadaju zbog Srbije".
Tako je i bilo: cilj zapadnih sila bio je rasparčavanje SRJ, a prvi korak - odvajanje Kosmeta.
HANDKE NA ISPRAĆAJU MILOŠEVIĆA
ŽELEO sam da kao pisac ne stojim ovde sam, već da stojim sa jednim drugim piscem, gospodinom Haroldom Pinterom. Gospodinu Pinteru bile bi potrebne ove, veoma jake reči. Meni su potrebne slabe, ali neka to slabo bude primereno. Ovde, dakle, nije mesto samo velikim rečima, već i onim manjim. Svet, takozvani svet, zna sve iznad Jugoslavije, Srbije, svet, takozvani svet, zna sve iznad Slobodana Miloševića. Zna istinu. Pa, zašto je danas odsutan? Taj svet, nije svet. Ja znam istinu, gledam, slušam, osećam. Zato sam danas prisutan blizu Jugoslavije, Srbije, blizu Slobodana Miloševića - kazao je nobelovac Petar Handke na ispraćaju Slobodana Miloševića
Vladislav Jovanović, prvi diplomata Srbije u vreme Miloševića, pouzdan, odmeren i ugledan svedok vremena u kome je pratio predsednika u najtežim diplomatskim bitkama za očuvanje integriteta i suvereniteta države, za "Novosti", kaže:
- Odlazak Miloševića, ne samo sa političke, već i životne scene, pokazao je da to ništa nije promenilo da Srbiju, stvarno i nesebično zapadne sile prihvate i uvaže njene nacionalne i državne interese. Zadržana je tendencija da se ona i dalje tretira više kao objekat, nego kao subjekat. U međunarodnim odnosima, naročito sa Zapada, kontinuirani su pritisci, povremeno i pretnje i to se, u proteklih deceniju i po, nažalost ništa nije promenilo.
Uvaženi diplomata navodi da se to pre svega odnosi na Kosovo, koje je i dalje glavno sporno pitanje između nas i Zapada.
- Ali, nije samo u odnosu na Kosovo, već se odnosi i na Srbe u BiH, konkretno Republiku Srpsku - kaže Jovanović.
- I, kako na Kosovu, tako i u BiH, postoji stalni interes i pritisak da Srbija digne ruke od Kosova i prihvati takozvanu novu realnost, odnosno da prizna nezavisnu kosovsku državu, a u pogledu BiH, da ne podržava Republiku Srpsku u daljem procesu prećutnog i laganog demontiranja prava koje je RS osigurao mirovni sporazum u Dejtonu, a potpisao i Milošević.
Jovanović kaže:
- Ništa se nije promenilo posle Miloševića što se tiče odnosa Zapada prema Srbiji.
DUŽNOST MI JE DA UPOZORIM GRAĐANE
SMATRAO sam, kao svoju dužnost da upozorim građane naše zemlje na posledice aktivnosti koje finansiraju i podržavaju vlade NATO. Građani mogu da mi ne veruju, a i ne moraju da mi veruju... Moja je želja da se u moja upozorenja ne uvere kasno. Da se ne uvere tek onda kada bude teško da se isprave greške koje su građani u svojoj naivnosti, površnosti ili zabludi, sami učinili - kazao je Slobodan Milošević u svom poslednjem obraćanju građanima, 2. oktobra 2000. godine.
Naša država i narod, kao i Srbi u celini na bivšim jugoslovenskim prostorima i dalje su izloženi pritiscima, dvostrukim standardima i prikrivenom i stvarnom nepravdom prema njima i njihovim legitimnim pravima za koje se borio Milošević. O njemu će tek istorija da kaže svoju pravu istinu. On je žrtva poplava neistina koje su ga pratile od dolaska na vlast do kraja života.
Vraćamo sećanje na dane početkom marta, 2006. godine. Desetine hiljada ljudi dočekale su i ispraćale Miloševića do njegove večne kuće u Požarevcu. Pamtimo poruke: "Bio si čovek i otišao kao čovek... Nisi ostavio teret presude ni svojoj zemlji, ni svome narodu".
- Početkom decembra, 2004, bio sam ekspert svedok za istoriju Kosova i Metohije u odbrani Slobodana Miloševića - govori, za "Novosti", dr Slavenko Terzić.
- Svedočio sam puna tri dana, ali, to nije bio kraj saradnje da pomognem u odbrani. I naredne dve godine, sve do Miloševićevog tragičnog kraja, bio sam s njim u kontaktu.
Pomogao koliko sam mogao i koliko sam umeo. Ostavio je na mene utisak čoveka čvrsto uverenog da branm pravedne ciljeve naroda i države na čijem je čelu bio.