POKAJANJE ILI OSTAVKA! Porodice nestalih Srba sa Kosmeta od predsednika SANU zahtevale da povuče izjavu o nezavisnosti KiM

- Kad takvu poruku pošalje predsednik Akademije, krovne institucije koja sabira naš najumniji rod, to je za nas, kosmetske Srbe, za prognane, kao i za one koji su ostali da umru na svom pragu, na svojoj, srpskoj zemlji - veliki udarac. To su nove rane. Poniženje naših patnji, a pre svega povreda Ustava Republike Srbije - govori Ranko Đinović, književnik i član Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Srba na KiM, dok su sa fotografijama sinova, braće, roditelja... njihovih najdražih, oni koji su šiptarskom zločinu pretekli zauzimali nekoliko desetina metara ispred ulaza u SANU.

Prepoznajemo lica majki s kojima su "Novosti" živele patnju koja ne prolazi.

Dragica Božanić:

- Moj Ivan, sedamnaest godina je imao. Nemam više ni suza, ni snage.

Živa slika. Živa rana.

Olgica Božanić:

- Sedamnaestoro Kostića nestalo je u jednom danu. Dva moja brata. Majka ih još čeka. I kad su ih ekshumirali i ostatke sahranili na Orlovači u Beogradu, ona tu stvarnost ne prihvata. Živi da ih dočeka.

Tako je počelo ovo tužno podsećanje na žrtve. Deset minuta tišine. I pesma devojčice o tome kako majka čeka sinove. Onda su okupljeni tražili da ih primi predsednik Akademije.

Kratak razgovor na portirnici... Iz kabineta predsednika Kostića javljeno je: "Naravno, neka dođu". Niko nije upitao: da li su se najavili. To, zaista, nije bilo važno. A okupljanje ovih mučenika nije bilo ni najavljeno, kao ni prijem kod predsednika Akademije.

U kabinetu, uz izuzetnu ljubaznost osoblja, svi pristigli su primljeni. Ušli su sa fotografijama nestalih. Novinari su ostali ispred. Razgovor je potrajao gotovo dva sata. A onda, na isteku razgovora, iz kabineta je počelo da dopire nešto nalik svađi. Čulo se: "Vi lažete, vi ste lažov!"

Susret i razgovor su, očigledno, bili završeni.

- Od predsednika Akademije smo tražili da povuče izjavu da je Kosovo nezavisna država, ili da podnese ostavku zbog nama, srpskom, kosmetskom narodu, nanesenog duševnog bola - kazao je Ranko Đinović. - On na to nije pristao. Upozorili smo ga na kršenje Ustava Srbije. Da je to kazao bilo ko drugi, to nas ne bi toliko dirnulo.

Predsednik Akademije Vladimir Kostić je, posle Đinovićevog obraćanja novinarima, povremeno prekidan upadicama, bio izričit:

- Od mene je traženo: ili da podnesem ostavku, ili da izjavim ono što su mi izdiktirali. A taj diktat je: "Kosovo je srce Srbije". U duhovnom, simboličkom planu, ja mogu da se sa time saglasim, ali ne znam šta će od toga, u ovom trenutku, da imaju ljudi koji tamo žive.

Pred novinarima je počelo, ponovno, dramatično sučeljavanje:

Ranko Đinović:

- Mnogo toga bismo imali od takve vaše poruke.

Vladimir Kostić:

- To ti misliš, ja ne mislim tako. Mislim da tim našim ljudima treba ozbiljno pomoći da ne bi ponovo bili glineni golubovi, kao 2004. godine. Mi smo, u ovoj našoj kući, u Srpskoj akademiji, vas primili, bez najave, zaista, otvorenog srca, ali... Sada sam uveren da vi niste tako ovde došli.

Predsednik Akademije je dodao:

- Mene je izabrala Akademija, ona će me i smeniti i ja ću se po tome vladati.

Ranko Đinović:

- Što bi za vas bilo teško da se pokajete, da priznate da grešite? Svi grešimo, ali imamo i pravo na pokajanje. Ono obnavlja unutrašnji lik čoveka. Kad pogrešimo, da se izvinimo ljudima.

Vladimir Kostić:

- Ovaj razgovor ostavio je mučan utisak. Razumem tragediju ljudi, posebno onih čije su slike doneli. Ali ja sam doživeo danas da se na mene viče. Jer, danas i jeste takva atmosfera. Vređali su me, vikali i urušavali ugled ove institucije i mene. I, kazao sam: "Bolje da više ne razgovaramo". Ja, zaista, nisam motorna opruga koju će neko navijati dole-gore, kako se njemu ćefne. Da mi neko kaže: "Ajde, sada pročitaj ovaj tekst". Pa, to se radi kada se uzimaju taoci. Ne, gospodo, ja sam vas primio kao građanin, kao vaš sugrađanin. Primio sam ljude koji nose gorčinu i ogromnu količinu tragedije u nameri da zajednički prodiskutujemo. Ali vi ste došli sa drugim namerama.

BIĆE NAS I HILjADU

POTRAJALO je sučeljavanje Ranka Đinovića i akademika Kostića iza zatvorenih vrata, a razgovor je nastavljen i pred novinarima. Kostić je odbio i da povuče izjavu i da podnese ostavku. Đinović je na to odgovorio:

- Kad prestane opasnost od virusa, a preživi ga Kostić, ispred SANU biće hiljadu ljudi.