ŽENE DUGOVEČNIJE, ČEŠĆE DIPLOMIRAJU I MANJE SU PLAĆENE: Najnovije istraživanje Republičkog zavoda za statistiku

Između ostalog da su žene dugovečnije, da češće idu kod lekara i stomatologa, da češće upisuju i završavaju fakultete, da čine većinu u samačkim domaćinstvima, da dominiraju među sudijama i da su za 8,8 odsto manje plaćene.

Životni vek i muškaraca i žena u odnosu na period pre tačno jednog veka produžen je: za žene za 16, a muškarce za 14 godina. Prosečna starost ovih prvih je 44,7 godina, a ovih drugih 41,9. Očekivano trajanje života naših majki i baka je 78 godina, a očeva i dedova 73.

Shodno tome, tri četvrtine članova samačkih domaćinstava starijih od 65 godina su – žene. Muškarci preovlađuju kao samci samo u starosnoj kategoriji 30-49 godina. I dok je dama više u kategoriji naslovljenoj kao udovci/udovice (78,5 odsto), muški pol preovlađuje u kategoriji neoženjen/neudata sa 57,5 odsto. U vanbračnim zajednicama najbrojnije su žene stare 25 do 29 godina.

Zanimljivo je da muškarci čine 58 odsto onih koji obavljaju svoje zanimanje, dok je 57 odsto žena ekonomski neaktivno.

Uprkos tome, one su pokretljivije i češće se sele, posebno ako su stare 15 – 34 godine. Najvidljivija razlika u njihovoj brojnosti je u Beogradskom regionu, nekim delovima Vojvodine, Zaječarskoj i Borskoj oblasti. Prema projekcijama stanovništva do 2040. ubedljivo najveći porast broja imaće kategorija žena starijih od 75 godina.

Statistika kaže i da dva puta više muškaraca nego žena umre u starosnoj dobi 30-59, mahom od bolesti krvotoka i tumora. Od povreda u saobraćajnim nezgodama umre 3,6 puta više muškaraca, a tri puta više ih izvrši i samoubistvo.

Trogodišnje srednje stručne škole završava tri puta više dečaka nego devojčica, ali zato više devojčica zavrašava gimnazije i četvorogodišnje srednje stručne škole, više škole i fakultete. Devojke su činile 59 odsto svih diplomiranih u 2019. godini. Zanimljivo je i da više žena završi doktroske studije. One čine 51 odsto među naučnim istraživačima, najviše ih je u medicinskim naukama, a najmanje u inženjeringu i tehnologiji. Pikanterija je i da čine većinu korisnika interneta i da su u većini starosnih grupa kompjuterski pismenije.

Ipak, muškarci su i dalje u nekim poljima neprikosnoveni. Recimo, 90 odsto članova Srpske akademije nauka i umetnosti čine upravo oni, pokazuje publikacija RZZS.

Što se tiče posla, stopa zaposlenosti žena manja je nego kod muškaraca (41,9 naspram 56,6 odsto). Ipak, stopa zaposlenosti udatih žena je nešto veća nego njihovih muževa.

Statistika još pokazuje: na direktorskim i funkcionerskim mestima je 67 odsto muškaraca i 33 odsto žena; 59 odsto stručnjaka i umetnika su žene; 53 odsto inženjera i tehničara su takođe žene; one dominiraju sa 60 odsto i među administarativnim službenicima, a sa 57 odsto u trgovini i ugostiteljstvu. Prosek im „kvare“ poljoprivreda, zanatstvo i vojska, gde ubedljivo prednjače muškarci. I još: šest odsto žena su predsednici opština ili gradonačelnici, 31,3 odsto su odbornice, 39 odsto tužioci, 70 odsto sudije. Najviše žena sudija je u apelacionim sudovima.

Istraživanja o korišćenju slobodnog vremena potvrdila su stereotipe: bez obzira da li su zaposlene ili ne, one dvostruko više rade u kući u odnosu na svoje supružnike, što im dođe kao druga smena.