I UNIFORMA PO MERI DAMA: Danijela Krsmanović iz žandarmerije, i Sonja Kalaba iz interventne jedinice u Subotici, 8. mart dočekuju radno

Ako muškarac može da koristi varjaču, zašto žena ne bi mogla da obuče uniformu. Nadam se da će uskoro biti srušene predrasude o muškim i ženskim poslovima - kaže, za "Novosti", Danijela Krsmanović (40), pripadnica Beogradskog odreda Žandarmerije.

Danijela je rođena u Ljuboviji i školovala se u Šapcu. Završila je gimnaziju, pa Višu vaspitačku školu i na kraju, kako kaže, zbog oca - Pedagoški fakultet. Kada je bila na drugoj godini Više vaspitačke, završila je i kurs za policiju.

- Oduvek mi je bila želja da obučem uniformu - priznaje. - Kao mala govorila sam da ću ići u vojsku. Još jedna od predrasuda jeste da žene u policiji izgube ženstvenost, da postanu muškobanjaste. I mi volimo da idemo kod frizera, da nosimo štikle i da se šminkamo, samo se bavimo drugačijim poslom.

U policiji je zaposlena od 2002. godine. Prvih 12 godina radila je u PU Šabac, a u Žandarmeriji je od 2015. Kaže, uživa u poslu, a najteži su joj bili početak i prilagođavanje. I u Šapcu, i u Beogradu. Jer, ona spada u prvu generaciju žena u policiji.

- Trebalo je zaslužiti poverenje kolega. Moralo je da prođe neko vreme dok se nisu uverili da radimo rame uz rame sa njima. Što bude više žena u policiji, onima koje dolaze, biće lakše. Ali, kad jednom steknete to poverenje, postajete pravi član tima. To je, na neki način, vaša porodica. Kolege su pravi džentlmeni, na terenu su u početku brinuli više o nama, nego o sebi. Ali kada radimo posao, stvarno smo svi ravnopravni.

Ukoliko želimo ravnopravnost, ne možemo da tražimo povlašćen položaj - kaže naša sagovornica.

Za svoj posao ona mora da bude u odličnoj fizičkoj kondiciji, prolazi fizičke obuke, veštine se proveravaju na testovima. Veruje da su odricanja ista kao i kod svake druge zaposlene žene. Ipak, kada ima slobodnog vremena, koristi ga maksimalno za druženje. Voli da slika, jedno vreme je radila dekupaž, a često sama, mimo posla, vikendom, ode u streljanu.

- Verovatno jedina razlika u odnosu na druge poslove jeste ta što 24 sata morate da budete u pripravnosti. Dešava se da zbog toga otkazujem ranije dogovorene obaveze. Ali, na to smo se svi navikli. Trudim se da se dobro organizujem i nadam se da mi uspeva - priča Danijela.

Na pitanje šta u poslu najviše voli, jednostavno kaže:

- Osećaj da ste za nekog uradili nešto dobro. Naravno, i timski rad.

Sonja Kalaba (40), pripadnica je Interventne jedinice PU Subotica. U policiji je od 2018. Završila je ekonomsku školu i kurs za policiju u Kuli.

- Otac je bio moj uzor. On je završio u četvrtoj klasi Srednju školu unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici, a u penziji je od 2006. U početku je bio protiv mog opredeljenja za policiju jer su u to vreme često bili na Kosovu. Međutim, kad sam počela da radim, podržao me je i veoma je ponosan - kaže Sonja.

Rad u Interventnoj jedinici bio joj je izazov, jer u to vreme tamo u Subotici nije radila nijedna žena. Ona je bila prva. Nije bilo lako uklopiti kondicione treninge najmanje tri puta nedeljno, teretanu, trčanje, posao i malu decu. U to vreme još je bila u braku, pa je imala pomoć muža. Ipak, dešavalo se da ujutro porani, istrči 10 kilometara i dojuri kući da spremi deci doručak.

- Mnogo volim svoj posao, a kad nešto toliko voliš, sve ide nekako. Tačno je da sam imala, pa i dalje imam obaveza preko glave, ali stignem i sa drugaricama da popijem kafu i da odem kod frizera. Bilo je mnogo divnih trenutaka, a dešavalo mi se da mi građani, kada obezbeđujemo utakmice visokog rizika, priđu i poklone ružu. Na ulici, kada sam u uniformi Interventne, deca prilaze i pitaju mogu li da se slikaju. Mislim da je to divan način da se razvije poverenje u policiju još od malih nogu - priča naša sagovornica.

Sonja u najteže zadatke ubraja utakmice visokog rizika poput večitog derbija, ali i trodnevnu potragu za devojčicom Tijanom Jurić, koja je oteta i ubijena u leto 2014. To ju je posebno dirnulo budući da je i sama majka.

Sonja veruje da će još pet godina biti u Interventnoj jedinici, a onda na nekom mirnijem poslu do penzije. Za devojke koje razmišljaju o policiji ima samo jednu poruku:

- Čovek mora da voli ono što radi. Ukoliko ne voli, ne može to da radi od srca, najbolje što ume. Srećna sam jer i dalje sa pesmom krećem na posao!