PREVARANTI PONOVO „PECAJU“ LAKOVERENE: Ne delite podatke – opljačkaće vas

Banke mogu da nadoknade štetu, ali posle složene procedure dokazivanja zloupotrebe podataka. Da bi se izbegla nemila situacija, recept je jednostavan – ne delite važne podatke s nepoverljivim osobama.

Pre nekoliko dana, jedna banka koja posluje u Srbiji je preko svog Tviter naloga upozorila klijente da prevaranti otvaraju lažne naloge s imenom te banke na Fejsbuku i putem njih klijentima šalju poruke u kojima traže da im pošalju slike svoje bankovne kartice i stanje na računu.

Banka je sve klijente zamolila da ne nasedaju na uputstva iz poruke i da je odmah obrišu, kako ne bi ugrozili bezbednost svojih podataka. Takođe, obavestili su sve da takav tip obaveštenja banka uvek šalje putem zvaničnog i-mejla, koji u sebi sadrži digitalni potpis – garanciju da je i-mejl stigao od banke.

PREVARANTI „PECAJU“ VAŠE PODATKE

Ovakav vid prevare u svetu se događa godinama unazad. U pitanju je tzv. „fišing“, odnosno „pecanje“. Sprovodi se tako što prevarant zauzme lažni identitet uticajne ustanove ili predstavnika iste, kako bi od korisnika usluga te institucije pokušao da izmami važne podatke, poput JMBG-a, broja lične karte ili računa, da bi uzeo novac ili ukrao identitet.

„To po modelu nije ništa drugačije nego kad vam se javi neki ’nigerijski princ‘ i kaže da su vam rođaci ostavili 50 miliona dolara. To je isto tako navođenje na lažne informacije, netačne stvari. Ima onih koji se ne snađu prvi put, pa ih ’pređu‘ i oštete. Dobra je praksa da banka objavljuje sve te pokušaje, kako bi klijenti bili bar informativno zaštićeni“, napominje za Sputnjik urednik portala „Kamatica“ Dušan Uzelac.

Krađa podataka sa platne kartice omogućava prevarantu da kupi nešto preko interneta i „izbije“ vam novac iz džepa, iako je danas sve manje mesta na internetu na kojima možete nešto da kupite, a da prethodno temeljno ne potvrdite svoj identitet i vlasništvo nad karticom.

„To ne znači da ćete ostati bez tog novca. Ako pravovremeno reagujete i obavestite banku, ona može sve to da stopira i nećete izgubiti ni dinar, ali podaci su vam kompromitovani, pa možda bude potrebno da se kartica promeni kako se to ne bi ponovilo. Razvijeni su mehanizmi da klijenti uvek budu zaštićeni, čak i kada budu prevareni. Nije svejedno zahtevati od građana da budno paze na sve te podatke, jer se prevara zasniva na veštini prevaranta i nesnalaženju klijenata“, objašnjava Uzelac.

SLOŽENA PROCEDURA NADOKNADE NOVCA

Ipak, dr Miloš Jovanović, predsednik „Oupenlink grupe“, kompanije specijalizovane za oblast informacione bezbednosti, IT infrastrukture i „klaud“ rešenja, kaže da je procedura dokazivanja zloupotrebe platnih kartica u bankama u Srbiji složena, u odnosu na inostranstvo.

„To kod nas funkcioniše prilično teško. Oni stalno ispituju šta, kako, gde... Kada u Americi prijaviš taj vid prevare, oni istog momenta to storniraju ili vrate novac ako ne mogu da je zaustave. Kod nas je to složenije. Popunjavaju se formulari, pa njihovi timovi to pregledaju. Kao kada odnesete nešto na reklamaciju, pa to traje 15, 20 dana. Nekada vrate pare, a nekada ne“, predočava Jovanović.

Najgora posledica „fišing“ prevara je krađa identiteta, za šta je potrebno da s prevarantom podelite podatke iz lične karte ili pasoša. Sagovornici Sputnjika saglasni su da ove prevare uspevaju mahom zbog toga što stanovništvo ne zna dovoljno o novim tehnologijama.

„U razvijenim zemljama, čak i u Aziji, posebno Kini, Rusiji, Americi, Engleskoj, sve to je na vrlo pristojnom nivou, pogotovo u zapadnim zemljama. U metrou u Moskvi imate mogućnost da platite kroz ’Epl pej‘ i sve te savremene sisteme. To znači da je to stanovništvo mnogo ranije došlo u dodir s takvom tehnologijom, pa su je samim tim svesniji. Mi kaskamo kada je u pitanju primena najsavremenijih tehnoloških rešenja, pa je time i pismenost koja se odnosi na elektronska plaćanja i ostalo manja nego u zemljama koje su razvijene u tom pogledu“, pojašnjava Jovanović.

Najbolji način da se zaštitite od „pecanja“ je – ne šaljite lične podatke preko društvenih mreža. Ako morate da ih ostavite na nekom sajtu, dobro proverite da li je to zvanični sajt te ustanove. U rizičnoj situaciji možete da se nađete ako pogrešite i jedno slovo u internet adresi.

rs.sputniknews.com