VEŠTAČKI HORMONI SU SAVRŠENA ZAMENA: Profesor dr Miloš Žarković o posledicama odstranjivanja štitaste žlezde

Za jedan odsto pacijenata ovaj način lečenja je daleko od idealnog, a posledica je čest osećaj umora, pad koncentracije i problemi sa pamćenjem.

U intervjuu za "Novosti" profesor dr Miloš Žarković, endokrinolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije kaže da se pacijentima, kada ne reaguju na terapiju levotiroksinom, odnosno sintetisanim T4 hormonom, neretko, propisuje da uz njega uzimaju i nadoknadu hormona T3:

- U stručnim krugovima još se vode rasprave o tome da li kod ovih pacijenata sintetisan hormon T3 zaista dovodi do poboljšanja stanja ili je samo reč o placebo efektu. Dok se ta enigma ne reši, mnogi endokrinolozi će ga propisivati, jer može da pomogne da obolelom bude bolje.

* Zašto se onda već na samom početku lečenja svima ne propiše nadoknada hormona T3 i T4?

- Zato što je T4 prohormon koji prelazi u T3. Zašto kod određenog broja pacijenata nadoknada levotirokisnom nije dovoljna ostaje nepoznato. Jer, njima je čak i laboratorija uredna, znači ne pokazuju nikakav hormonski višak ili manjak, ali se iz nekog razloga ne osećaju dovoljno dobro. Osim toga, bitno je i da napomenem da se preparati sa sintetisanim hormonom T3 vrlo teško nabavljaju i značajno su skuplji od sintetisanog hormona T4. Njihova nabavka je otežana jer se zloupotrebljavaju kao sagorevači masti, zbog čega su registrovani i fatalni ishodi.

* Zbog čega pacijenti na "levotiroksinu" moraju da rade česte analize nivoa hormona štitaste žlezde?

- Zato što se njihovo lečenje uvek započinje minimalnom dozom leka. Jer, nije dobro ni kada hormona štitaste žlezde ima previše, a nije dobro ni kada ih ima premalo. Dakle, bitno je da se nađe odgovarajuća doza za svakog pacijenta. Kada se to postigne onda je dovoljno da se analize rade jednom do dva puta godišnje, a dok se ne odredi finalna doza onda na šest do osam nedelja. Bitno je istaći i da su kontrole važne, jer praksa pokazuje da pacijenti ponekad pogrešno uzimaju lek, nepravilno ga čuvaju ili su zaboravili propisanu dozu.

* Koliko je levotiroksin bezbedan i efikasan lek?

- Levotiroksin se svrstava u najbezbednije lekove u medicini, a takvih je svega pet-šest. Za njega može da se kaže da je opasan koliko i voda, ako ga nema umire se, ako ga ima previše - isto. Znači u odgovarajućoj dozi je perfektan. Nema razlike između prirodnog i sintetisanog T4. Primera radi, nekadašnji američki atletičar Karl Luis je osvojio devet olimpijskih medalja na levotiroksinu. Dovoljno je da pacijent popije jednu tabletu dnevno i njegova terapija za štitastu žlezdu je završena. Jedno od najvećih dostignuća medicine je što mi sada kod dece vrlo lako dijagnostikujemo da nemaju tiroidnih hormona i terapija ovim lekom počinje na vreme. Umesto pojave kretenizma, formira se normalno i zdravo dete.

* Koji su najčešći razlozi zbog kojih se ostaje bez štitaste žlezde?

- Ubedljivo najčešći razlog je Hašimotova bolest koja razori štitaste želzdu i ona zbog toga izgubi funkciju. Drugi razlozi su hirurško otklanjanje štitaste žlezde zbog velike strume, hipertireoze i karcinoma. Svi ostali razlozi su mnogo ređi i uglavnom se odnose na urođene nedostatke.

* Ima li istine da oni koji nemaju štitastu žlezdu češće obolevaju od bolesti srca i krvnih sudova?

- Ko je na vreme otkrio poremećaj u radu štitste žlezde i počeo pravilno da se leči, nema razloga za zabrinutost. Međutim, ako je poremećaj u lučenju hormona tiroide dugo trajao onda to može da naruši zdravlje i drugih organa. Primera radi, Hašimotova bolest nosi veliki rizik da se razvije neko od oboljenja kardiovaskularnog sistema. Dobra stvar je što nekoliko godina po uvođenju terapije taj rizik pada. Pacijenti sa karcinomom štitaste žlezde leče se tako što se lekovima drže u blagoj hipertireozi, tako da kod njih to blago povišeno stanje hormona može da izazove probleme sa srcem i kostima.

* Koliko je karcinom tiroide opasan?

- Pacijenti sa karcinomom štitaste žlezde imaju fantastičnu prognozu da budu izlečeni, i dužina života im je praktično ista kao i kod zdravih ljudi.

TRPI MOZAK

* Koji organ najviše trpi zbog disbalansa hormona štitaste žlezde?

- Poremećaj tiroidnih hormona je najkritičniji za mozak. Kada ih ima nedovoljno, mozak ne radi kako bi tebalo, kad ih ima previše mozak, opret, ne radi. Ovi hormoni bitni su i za termogenezu, bazalni metabolizam...