UMRLIH 53.261 VIŠE NEGO ROĐENIH u 2020: Za dve decenije demografski gubici su kao da smo ostali bez Novog Sada, Niša i Kragujevca zajedno
PREMA mesečnim izveštajima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine rodile su se 61.693 bebe, a umrlo 114.954 ljudi, što je apsolutno najmanji broj rođenja i najveći broj smrti u poslednjih 20 godina!
Novosti
Razlika između broja umrlih i rođenih iznosila je 53.261, i prvi put je premašila 39.000.
Kada se saberu poslednje dve decenije, broj umrlih bio je za čak 676.690 veći od broja rođenih, što znači da je Srbija izgubila populaciju veličine Novog Sada, Niša i Kragujevca zajedno! Za dve decenije ukupno je rođeno 1.382.934 dece, a preminule su 2.065.624 osobe. Najviše beba imali smo 2001. godine - 78.435. Ta godina je i poslednja u kojoj je umrlo manje od 100.000 ljudi.
O negativnom prirodnom priraštaju govori se već godinama, a tačni uzroci prošlogodišnje smrtnosti, kaže Gordana Bjelobrk, rukovodilac Odseka za demografiju u RZZS, znaće se 1. jula, kada Zavod objavi izveštaj za 2020. Ona tvrdi da bi veća smrtnost, iako ne tolika, bila i da nije kovida, zato što nam je stanovništvo sve starije.
- Srbija godinama unazad ima oko 102.000 umrlih godišnje. Razlog te veće smrtnosti je ulazak prosleratne velike generacije u treće doba. Cela ta "bejbi bum" generacija sada je premašila 65. godinu - kaže Bjelobrk, i dodaje da je prosečna starost umrlih u Srbiji 76 godina.
Ovako velik broj preminulih, prema našoj sagovornici, smanjivaće se sa kasnijim generacijama, koje su daleko malobrojnije, jer se sve manje beba rađa. Međutim, da li će se smanjivati i toliki negativan prirodni priraštaj videće se posle epidemije korone, jer su, kako kaže, i prošle i ove godine vanredne okolnosti, pa nemamo prave pokazatelje.
- Može da se desi da natalitet blago poraste, kao što se već dešavalo posle ekstremnih događaja, recimo ratova. Posle Drugog svetskog rata imali smo najmnogoljudniju generaciju, ali porast beležimo i posle NATO bombardovanja - objašnjava Bjelobrk.
To, međutim, ne daje puno nade da bi prirodni priraštaj na duže staze mogao da se poboljša, a procene su, kako je nedavno izjavio ministar za brigu o porodici i demografiju Ratko Dmitrović, da će Srbija 2050. imati svega 4,4 miliona stanovnika, ako se nastavi godišnji odliv od 40.000 - 50.000 ljudi u inostranstvo i toliko velika razlika u broju rođenih i umrlih.
POPIS NA JESEN
PROŠLOGODIŠNjI procenjeni broj žitelja naše zemlje iznosio je 6.843.238, od kojih 5.616.803 punoletnih. Tačni podaci trebalo bi da se znaju na jesen, za kad je odložen redovan popis