ŽELIMO DA ZAUVEK OSTANEMO U SRBIJI: Ruskinja Nela Ignatjeva (43) sa suprugom Ilijom (32) i trojicom sinova doselila se u selo Neradin
RUSKINjA Nela Ignatjeva (43) iz okoline Jekaterinburga, duge i hladne zime zamenila je toplinom srpskog naroda, kada se pre dve godine sa porodicom doselila u Neradin nadomak Iriga.
Foto S. Kostić
Nela, njen suprug Ilija (32) i njihova tri sina, Bogdan (9), Miron (8) i Damir (7) rešili su da svoj dalji život nastave u podfruškogorskom pitomom selu, gde uzgajaju koze i proizvode mlečne proizvode. Kako kaže u razgovoru za "Novosti", želja im je da zauvek ostanu u Srbiji, zemlji hrane gde sve uspeva da raste.
Ispred zgrade seoske škole "Dositej Obradović", oko podneva, posle završetka nastave, po svoja dva sina došla je Nela. Ona je, kako u šali kaže, sada već odavno Sremica.
- Kada smo rešili da se preselimo u Srbiju, tražili smo da to bude baš selo, koje ima vrtić i školu, da je blizu gradova i da imamo u okolini ruske porodice. Još kada smo videli da je tu i Fruška gora, da selo nije ravno, oduševili smo se i odmah preko interneta pazarili kuću - priča kroz osmeh ova Ruskinja, koju su kada je stigla u Neradin dodatno oduševili meštani koji su ih srdačno prihvatili. Pohvale Bogdan dobro naučio srpski, Foto S. Kostić
Kaže, postoji razlika između bratskih naroda, ruskog i srpskog, a to je, prema njenoj proceni, da su Srbi mnogo ljubazniji i srdačniji od Rusa za koje ona smatra da su "hladniji".
STIGLA I PRIJATELjICA
POSLE samo godinu dana otkad su se Nela i njena porodica doselili u Neradin, stigla je i njena prijateljica Jelena sa suprugom i četvorogodišnjim detetom. Kako kaže, volela bi da još ruskih porodica dođe u ovo sremsko selo, koje svake godine broji sve više đaka.
- Čim smo se doselili uzeli smo 17 koza i proizvodimo sir, mleko, surutku, to sve prodajemo po pijacama u Novom Sadu, od nečega moramo da živimo. Mi ne možemo da kupujemo zemlju jer smo strani državljani. Tek kada nam prođe pet godina boravka u vašoj zemlji, onda imamo pravo na državljanstvo - govori nam Nela, koja ne skriva da jedva čeka da se to dogodi.
Vredan učitelj Zdenko Kolar hvali svog đaka, Foto S. Kostić
Kaže, ne može da shvati naš narod, koji ima želju da ode da radi u Nemačku ili druge evropske zemalje, jer je Srbija dobra za život, upravo zato što je agrarna.
- Ovde u Neradinu, moje koze na ispaši su od februara do oktobra, a tamo gde smo živeli u Rusiji, mogu samo tri meseca. Mislim da narod ovde nije svestan šta znači zdrava hrana i da to dovoljno ne koriste - priča Nela.
Životom u Srbiji su, veli, prezadovoljni.
Najstariji sin Bogdan učenik je trećeg razreda, on je u kombinovanom odeljenju sa još 13 učenika.
- Lepo je naučio da govori srpski, još je malo problem pisanje, ali polako i to će biti dobro. Pokazuje interesovanje za likovno, fizičko vaspitanje. Tako se fino uklopio sa ostalom decom, druže se, igraju - kaže učiteljica Ljiljana Jocić.
Njegov godinu dana mlađi rođeni brat pohađa drugi razred i on je u kombinovanom odeljenju sa još devet učenika. Učitelj Zdenko Korošec kaže da mali Rus dobro barata srpskim i da je dobar matematičar.
- Dobro čita, malo je pisanje loše, ali i to će savladati. Za razliku od brata koji je mirniji, Miron je baš živahan - govori kroz osmeh učitelj.