KRALJA PETRA KLEŠU OD BELOG KAMENA: U Vršcu će biti podignut spomenik omiljenom vladaru ujedinitelju
U IME svega što je kralj Petar Prvi Karađorđević uradio za svoj narod, naročito za prisajedinjenje Vojvodine Kraljevini Srbiji 1918. godine, Vrščani planiraju da 16. avgusta, na stogodišnjicu njegove smrti, postave jedinstven spomenik u centru grada.
Najvoljeniji srpski kralj prvi put će biti prikazan kao vladar, a ne kao vojskovođa, što za grad pod kulom ima mnogo simbolike.
Poznati vajar dr Velimir Karavelić je još prošlog avgusta napravio, u gipsu, model produženog poprsja kralja sa punim insignijama - krunom, plaštom, kopčom za plašt, ordenom Svetog cara Lazara, skiptarom i orbom - koji bi do jubileja trebalo da bude izrađen u belom kamenu. Inicijativa je potekla od grupe uglednih Vrščana, okupljenih oko Udruženja za negovanje tradicije banatskih Srba u Vršcu "Vojvodstvo 1918-2018".
BEZ IMENA ULICE
POKUŠALI su Vrščani još dvadesetih godina prošlog veka da podignu dostojan spomenik kralju oslobodiocu, ali ta inicijativa nikada nije ostvarena, baš kao ni i ideja da se u tom gradu sagradi Dom kralja Petra Prvog. Tada je jedino glavnom trgu dato njegovo ime, ali je ono promenjeno tokom Drugog svetskog rata. Danas, kralj Petar u Vršcu nema čak ni ulicu, dok je Karađorđeva ulica potpuno skrajnuta jer je poslednja do vinograda prema selu Mesić. Zato je podizanje ovog spomenika počast precima - kaže Zoran M. Turkan.
Oni su, uz saglasnost kraljevog najmlađeg praunuka Mihaila Karađorđevića i u saradnji sa još petoro stručnjaka dobro upoznatih sa likom i delom kralja Petra Prvog Oslobodioca, tražili da se napravi baš takav spomenik, oslanjajući se na činjenicu da narod u Banatu nije imao priliku uživo da vidi kraljev krunidbeni nakit, jer insignije nikada nisu prešle na tu stranu Dunava. Drugi, možda i čvršći razlog zašto će Čika Pera, kako ga je običan svet od milošte nazivao, baš u Vršcu biti ovekovečen na taj način, jeste veza tog grada sa kraljevom krunom.
- Poznato je da je kralj tražio da se njegova kruna izlije od ručice Karađorđevog topa, koji se danas čuva na Oplencu, kako bi simbolično očuvao dinastičku vezu sa začetnikom loze Karađorđevića. Taj top je, inače, napravio voždov prvi topolivac Joanes Bota, koji se posle sloma Prvog srpskog ustanka nastanio u Vršcu, oženio našom sugrađankom i postao ugledni zvonolivac. Tom venčanju kumovao je upravo srpski vožd - objašnjava nam simboliku slikar Zoran M. Turkan, predsednik Udruženja "Vojvodstvo 1918-2018".
Spomen-poprsje bez postamenta biće visoko 110 i široko 90 centimetara, lane je trebalo da bude svečano promovisano, ali nije zbog pandemije. Udruženje ga već pola godine čuva u prostorijama vršačkog muzeja "Sterijina kuća", uporedo se angažujući da obezbedi oko 25.000 evra, koliko je potrebno da se izradi u belom kamenu.
- Takav mermer se ne može naći u Srbiji. Moramo ga uvesti iz Rumunije ili Crne Gore, što svakako prevazilazi granice i skromne materijalne resurse našeg udruženja. Imajući u vidu da je reč o jubileju od nacionalnog značaja, očekujemo da će naše dosadašnje napore podržati Grad Vršac, sa čijim predstavnicima smo već održali sastanak, kao i relevantne državne institucije - dodaje Turkan.
Predviđeno je da skulptura bude postavljena na travnjaku naspram spomenika Vinku Loziću na Gradskom trgu, koji se nekada i zvao Trg kralja Petra Prvog. Ukoliko budu obezbedili dovoljno sredstava, ona će stajati na belom mermernom postamentu, tako da voljeni vladar delom gleda na trg, a drugim delom na doksat Gradske kuće, što je još jedna simbolika, jer je taj istureni deo zgrade vezan za Karađorđevu posetu Vršcu.