ROMI I DALJE MARGINALIZOVANI: Brankica Janković - diskriminacija najizraženija kod obrazovanja i zapošljavnja

Često su izloženi govoru mržnje, a diskriminacija je najviše izražena u oblasti obrazovanja, zapošljavanja, zdravstvene zaštite i stanovanja, rekla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković na predstavljanju izveštaja „Romi u Republici Srbiji: izazovi diskriminacije“ nevladine organizacije „Praksis“.

Prema njenim rečima, problemi romske zajednice još su vidljiviji od početka pandemije kovida-19. Takođe je podsetila na istraživanje koje je njena kancelarija sprovela u saradnji sa nemačkom Organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ), a prema kojem  anketirani smatraju da su im uskraćena prava i usluge samo zato što su Romi.

- Ipak, ohrabruje podatak da 88 odsto ispitanika prepoznaje obrazovanje kao najvažnije za ostvarivanje ravnopravnog položaja u društvu, što samo potvrđuje činjenicu da treba raditi na edukaciji romske dece i mladih i njihovoj punoj inkluziji u sve segmente društva – rekla je poverenica.

Dikriminaciju i govor mržnje na nacionalnoj osnovi iskusilo je više od deset puta u životu 66 odsto ispitanika romske nacionalnosti, a još 15,1 odsto njih se sa diskriminacijom suočilo manje od deset puta. Ove podatke istraživanja koje su sproveli Institut drušrtvenih nauka i Centar za istraživanje etniciteta, naveo je „Praksis“ u publikaciji koja je predstavljena. Diskriminaciju Romi prijavljuju retko jer, kako kažu, nemaju poverenje u institucije. Prema rezultatima pomenutog istraživanja, 71 odsto građana romske nacionalnosti nije prijavilo diskriminaciju, a nadležni organi su njene posledice otklonili samo u četiri od 23 odsto prijavljenih slučajeva.

U „Praksisu“ naročito ukazuju na segregaciju dece, koju Romi navode, naročito u predškolskim ustanovama i osnovnim školama. U pojedinim mestima (Leskovac, Niš, Beograd, Bujanovac), roditelji drugih nacionalnosti izbegavaju da upišu decu u škole u blizini naselja gde žive Romi i u kojima nastavu pohađaju učenici romske nacionalnosti.

- Sagovornici su ukazivali i na prostornu segregaciju romskih naselja kao oblik diskriminacije, potom i na diskriminaciju u zdravstvenom sistemu i sistemu socijalne zaštite, kao i u postupanjima organa lokane vlasti, policije i sudova - navodi „Praksis“ u izveštaju i dodaje da se Romkinje neretko suočavaju i sa nasiljem u porodici, najčešće od muških pripadnika ili starije dominatne žene u okviru porodice. Nasilje u porodici, kao ni diskriminaciju, po pravilu ne prijavljuju.

Pomenut je i slučaj niških taksista, čije udruženje ima interni pravilnik po kojem vozači nisu dužni da prevoze Rome. U toku je sudski postupak zbog ove diskriminacije.