OD KLIKERA PA DO BOBA: Penzioner Rato Smiljanić napravio muzej sećanja sa hiljadama eksponata (FOTO)

U kući svojih pokojnih roditelja, samo nekoliko stotina metara od centra Čačka, izložio je hiljade eksponata koje je sakupljao i čuvao od svoje desete godine. Postavku je nazvao "Od klikera pa do boba, bilo je to lepo doba", a izložba obuhvata period od 1950. do 1980. godine.

- U prvom talasu virusa korona, kada smo sve vreme bili u kući, počeo sam da preturam po stvarima koje sam čuvao u kutijama na tavanu - priča nam Rato.

- Tada sam rešio da kuću roditelja, koja je u istom dvorištu sa mojom, pretvorim u svojevrstan muzej. Prvo sam napravio repliku nekadašnjeg boba, kojim smo se kao dečaci, od 1963. do 1965. godine, takmičili i spuštali sa padina Jelice sve do čuvene kafane "Crnogorac". I jedan originalni bob iz tog vremena napravljen u Ljubišu 1951. godine, našao sam u Atenici kod Dula Glišića, koji ga je skinuo sa tavana i dao mi na revers za potrebe izložbe. Želeo sam mladima danas da pokažem kako se tadašnja omladina zabavljala. Spustove na Jelici dolazio je da gleda ceo Čačak, pa i po 10.000 ljudi. Imam fotografije koje o tome svedoče, a među mladićima koji su bili stalni članovi posade bili su čuveni "devetaci" - devetorica braće, pesnik Branko V. Radičević, Varkaši, Palilulci, Ciganmalci...

Osim bobova, sanki, drvenih skija, klikera, bicikala, pravljenih trotineta, praćki..., u svojoj postavci ovaj jugonostalgičar ima i stare štapove za pecanje ("leskovak"), značke, cigarete jugoslovenske proizvodnje, stotine fotografija čačanskih sportskih timova, sa sportskih dešavanja, raznih svetkovina, televizore, tranzistore, gramofone..., sve domaće proizvodnje. Tu su i ploče, kasete i fotografije čačanskih muzičkih bendova, kao i pevača koji su potekli iz ovih krajeva, poput Miroslava Ilića i Dobrivoja Topalovića.

- Najdragoceniji su mi snimci na trakama, koje sam sam beležio "super osmicom", kamerom za koju sam dugo sakupljao novac. Ima ih ukupno 104, i voleo bih da na osnovu njih neko napravi film, jer to su retki snimci sačuvani iz tog perioda - ispričao nam je Rato, koji je punih 40 godina radio kao serviser televizora, a bio je i fudbaler FK Mladost iz Preljine.

- Samo dve godine sam radio u fabrici reznog alata, svaki obračun plate, ugovore sam sačuvao. Tu se vidi da sam imao platu od 147.000 dinara, a, recimo, u tom periodu bioskopska karta koštala je svega dinar i po, o čemu svedoče stotine karata koje sam, takođe, sačuvao.

Posebno mesto u postavci zauzima deo posvećen ondašnjoj državi i njenom lideru Titu. Tu su zastava sa petokrakom, uspomene iz JNA, fotografije sa drugovima iz vojske, ordenje...

Veli nam Rato da je i dalje u kontaktu sa drugovima iz vojske, koju je služio 1968. godine u Kumanovu. Nedavno je, posle 50 godina, posetio Seada Đapa iz Tuzle sa kojim je drugovao u vojci. Bio je to, svedoči on, dirljiv susret, punih 15 minuta i on i Sead u stajali jedan naspram drugog i samo plakali...

- Kada su ljudi čuli za ovaj moj muzej, javio mi se Dragan Đorđević iz Jagodine, kapetan u JNA - kaže Rato. - On mi je poklonio orden koji je dobio nakon što je bio u straži pored Titovog odra i stavio jugoslovensku zastavu preko njegovog sanduka. To je za mene bila velika čast.

U svom poduhvatu Rato je imao punu podršku supruge Snežane, kao i ćerki Aleksandre i Anđelke, zetova i unuka.

- Još nisam siguran šta ću raditi sa ovom postavkom. I dalje slušam ideje drugih, dolazili su i iz čačanskog muzeja. Svakako bih voleo da sve ovo ostane sačuvano kao dokaz o jednom lepom vremenu, meni najlepšem. U kutijama imam još ovoliko materijala, ali iz nekog drugog vremena, meni ne tako lepog - zaključio je Rato, koji je svoj muzej nazvao "Ratov muzej sećanja".