DOKTORKA ZDRAVKOVIĆ UPOZORILA: Imamo novi tip bolesnika, evo šta se dešava nekima koji preleže koronu

Koje su to najčešće posledice korone?

– Javljaju se ljudi sa oštećenjima na plućima, ali i kardiovaskularnim komplikacijama, kao što su izolovano zapaljenje na srčanom mišiću, koje dalje treba da se prati i leči. A ponekad i sa teški aritmijama, kao i učestalim bolovima u grudima. Osim ovih pacijenata, za ove dve nedelje, koliko smo u non-kovid sistemu, veliki broj pacijenata je hospitalno zbrinut, pregledan, operisan, ugrađeni su stentovi, pejsmejkeri, operisani teški prelomi i povrede, operisani onkološki bolesnici… Naša urgentna služba je dostupna svakog dana 24 časa. Inače, čekanja u onkološkoj bolnici u našoj ustanovi nije bilo jer je u periodu kovid infekcije više od 8.500 hospitalizacija ostvareno preko naše dnevne onkološke bolnice. Ostali bolesnici su upućivani ka non-kovid zdravstvenim ustanovama.

Jesmo li već u četvrtom talasu?

– Mi smo u novoj akutizaciji broja novoobolelih, i u svetu i u Srbiji. Visoki broj novoobolelih govori u prilog nepridržavanja preporučenih mera. Korona ne prašta greške.

Postoji li mogućnost da zato opet uđete u kovid sistem, iz koga ste nedavno izašli?

– Broj zaraženih raste, a naravno, s njim i broj osoba koje imaju srednje tešku i tešku formu bolesti, te zahtevaju hospitalno lečenje. Osnovni zadatak svih nas u zdravstvu je da pružimo medicinsku pomoć zdravstveno najugroženijim osobama, bilo da je reč o kovid pozitivnim ili negativnim pacijentima. Zdravstveni sistem Srbije je pokazao da je operativan i odlično organizovan jer se vrlo brzo prilagođava najurgentnijim potrebama građana koji zahtevaju hospitalno lečenje.

Ima li kraja ovome? Hoćemo li opet živeti normalno?

– Završetak epidemije zavisi od svih nas. Zdravstvena služba, državne institucije, lekari, sestre, svi zaposleni u kovid sistemu dali su svoj maksimum da se život što normalnije odvija. Međutim, ukoliko svi, ali baš svi, ne shvate koliko je bitno da se odgovorno ponašaju i poštuju mere da bi se ova agonija od korone prekinula, plašim se da, i pored toga što su učinjeni maksimalni napori da se epidemija zaustavi, ona se neće prekinuti. Najveći saveznici epidemije su osobe koje krše epidemiološke mere. Svi treba da insistiramo na poštovanju tih mera, pa i na adekvatnim kaznama. Verujem da ćemo kao građani naći snage da poštujemo mere i uradimo maksimalnu vakcinaciju jer je spas samo u tome. Vakcine se ne treba bojati – jedino se vakcinacijom može stati na put koroni zauvek. Da li ćemo opet živeti kao pre – sigurna sam da, ukoliko se potrudimo, hoćemo.

Šta vas je najviše iznenadilo za ovih godinu dana korone?

– Najviše me iznenađuje što je jedan deo ljudi i dalje neuviđajan i misli “neće mene, dosta mi je svega, kakve mere, ne znaju oni ništa, korona ne postoji”. To me i dalje iznenađuje i ljuti.

Šta smo za godinu dana korone naučili?

– Da za svakog od nas ishod infekcije koronom nije poznat. Dakle, iako znamo da stariji, osobe sa hroničnim oboljenjima, srčanom slabošću, astmom, bubrežnim i malignim oboljenjima po pravilu imaju teže kliničke slike, neretko i sa komplikacijama, pravila kako će ko preležati koronu zapravo nema. Nikada ne znate kako će se ispoljiti kod svakoga od nas: od malo jače prehlade, preko malaksalosti koje traje danima, do obostranog zapaljenja pluća i onoga od čega uvek strahujemo u vrlo teškim kliničkim slikama – kompletnog kolapsa respiratorne funkcije i nefunkcionisanja pluća, kada pacijent mora na respirator. Od početka korone uvek postoji jedan deo pacijenata kod kojih se, i pored maksimalne terapije, razvije najteži oblik korone, koji je u velikom broju slučajeva i fatalan. Savremena medicina još nije pobedila najteže forme korone, to je ono što nas sve zabrinjava.

(Kurir)