VIŠE OD 90 ODSTO POLIPA JE SREĆOM DOBROĆUDNO: Profesor dr Miloš Bjelović, o digestivnom traktu, i mogućnostima adekvatnog lečenja
UKOLIKO pijete lekove za smanjenje želudačne kiseline, imate helikobakteriju, pušite i gojazni ste, veliki je rizik da se u vašem digestivnom traktu pojave polipi.
Foto Privatna arhiva
Ove izrasline su većinom dobroćudne, ali neke ipak nose rizik da postanu maligne.
U intervjuu, za "Novosti", profesor dr Miloš Bjelović, abdominalni hirurg Kliničkog centra Srbije, kaže da se polipi mogu javiti u svim delovima organa za varenje, od jednjaka do debelog creva:
- Ipak, nejčešći su u želucu i debelom crevu. Kako se stari, rizik za njihovu pojavu postaje veći, a gotovo da ne daju nikakve simptome. Zato se uglavnom otkrivaju slučajno tokom gastroskopije i kolonoskopije. Na sreću, više od 90 odsto ovih izraslina je dobroćudno.
Krv u stolici
MOŽE li krv u stolici da bude posledica polipa?
- Može, naravno. Pojava krvi u stolici može da bude i znak raka debelog creva, hemoroida, divertikuloze i zapaljenja debelog creva. Zato pojava krvi u stolici uvek treba da bude dovoljan razlog da se potraži medicinska pomoć i obave ispitivanja.
Kako se utvrđuje da li je polip zloćudan?
- Kada je o želudačnim polipima reč, tada izgled i lokacija mogu da budu od značaja u proceni tipa polipa. Ipak, definitivna dijagnoza postavlja se biopsijom i histološkim pregledom. Inače, polipe u želucu delimo na epitelne i adenomatozne. Epitelni mogu da budu polipi fundusnih žlezda, ili hiperplastični polipi. Polipi fundusnih žlezda izgledaju kao male, glatke i zaravnjene kvržice.
Zašto oni nastaju?
- Obično kao posledica dugotrajnog uzimanja lekova za suzbijanje želudačne kiseline, ali imaju mali potencijal da postanu maligni. Hiperplastični polipi se javljaju u grozdovima i mogu da budu rasuti po čitavom želucu. Udruženi su sa hroničnom upalom sluznice želuca, pa se obično nalaze na obodu čira ili su udruženi sa hroničnim gastritisom, posebno kada je prouzrokovan helikobakterijom. Oni, takođe, imaju mali potencijal da postanu zloćudni. U slučaju da je helikobakterija adekvatno izlečena, ovi polipi mogu da nestanu.
Važne zdrave navike
ŠTA može da se uradi da bi se sprečila pojava polipa?
- U prvom redu trebalo bi se prdržavati zdravih navika. Trebalo bi da se poveća unos voća i povrća u ishrani, a smanji unos masti i crvenog mesa. Neophodno je i da se ograniči unos alkoholnih pića i prekine pušenje. Savetuje se i redovna fizička aktivnost i redukcija telesne mase u slučaju gojaznosti. Nije zgoreg ni da se potraži savet lekara o uzimanju preparata koji sadrže kalcijum i vitamin D.
A adenomatozni polipi?
- Oni su pod rizikom od transformacije u pravcu karcinoma i obično se nalaze u završnom delu želuca. Zbog visokog rizika od nastanka karcinoma, ovaj tip polipa uvek treba ukloniti. U slučaju da se radi o malim polipima, savetuje se endoskopsko uklanjanje. U slučaju većih, koji mogu biti tumor ili je to već potvđeno prethodnom biopsijom, savetuje se hirurško uklanjanje.
Da li ponekad ovi polipi daju simptome?
- Kada je želudačni polip veliki, može da prouzrokuje pojavu krvavljenja i anemije ili bol u gornjim partijama trbuha. U slučaju da veliki polip blokira izlazni deo želuca, može da prouzrokuje povraćanje. Tada se savetuje njegovo hirurško uklanjanje.
Kakvi mogu da budu polipi u deblom crevu?
- Kao i u slučaju želuca i u debelom crevu javljaju se dva osnovna tipa - dobroćudni i oni koji nose rizik od nastanka karcinoma. U dobroćudne se svrstavaju hiperplastični, inflamatorni i hamartomatozni polipi. Ovi polipi obično nemaju tendenciju transformacije u pravcu karcinoma. Međutim, inflamatorni polipi mogu da budu udruženi sa ulceroznim kolitisom i Kronovom bolešću. Iako inflamatorni polipi ne nose rizik od transformacije u pravcu karcinoma, ove hronične upalne bolesti, sa kojima su često udruženi, nose taj rizik.
Kada nastaje rizik od razvoja maligniteta?
- Što je polip u debelom crevu veći, veći je i rizik od transformacije u pravcu karcinoma, posebno u slučaju adenomatoznih polipa. Inače, polipi u debelom crevu mogu da nastanu kod svih odraslih osoba, u svim starosnim grupama, s tim da se učestalost pojavljivanja povećava sa godinama starosti, a posebno posle 50. godine života. Rizik je uvećan kod gojaznih osoba, pušača i osoba sa neadekvatno kontrolisanim dijabetesom tipa 2. Takođe, ishrana može da bude povezana sa nastankom polipa i raka debelog creva. Posebno prekomerno unošenje crvenog mesa i životinjskih masti, uz mali unos žitarica, voća i povrća.
Da li je pojava polipa genetski uslovljena i mogu li se javiti u mladosti?
- Kod jednog broja osoba, čiji su uži članovi porodice imali polip ili tumor debelog creva, sklonost ka nastanku nije genetska već je posledica dugotrajne izloženosti sličnim faktorima rizika. Međutim, postoje i nasledne sklonosti. U tom slučaju reč je o Linčovom sindromu i familijarnoj adenomatoznoj polipozi. Linčov sindrom je najčešće nasledno oboljenje koje prouzrokuje pojavu polipa u debelom crevu, koji se brzo transformišu u pravcu karcinoma. Familijarna adenomatozna polipoza (FAP)je retko oboljenje koje prouzrokuje pojavu velikog broja polipa duž čitavog debelog creva. Polipi se javljaju u tinejdžerskom uzrastu. Ukoliko se veći polipi ne uklanjaju sistematski, rizik za nastanak karcinoma pre navršene četrdesete godine života je praktično stopostotnom. U druge genetski determinisane razloge za polipozu debelog creva svrstavaju se Gardnerov i Poitz-Jegersov sindrom.
Na osnovu čega pacijent može da posumnja na ovu vrstu patologije?
- U većini slučajeva nema nikakvih simptoma. Ipak, veliki polipi mogu da prouzrokuju pojavu krvavljenja i anemije ili bol u trbuhu. U slučaju da veliki polip blokira prolazak sadržaja kroz debelo crevo, može nastati zatvor ili čak vezana creva. Osobe sa neobjašnjivom anemijom trebalo bi da urade endoskopski pregled želuca i debelog creva, jer je krvavljenje iz želuca ili debelog creva, najčešći uzrok anemije kod muškaraca, a posle ginekološkog krvavljenja, drugi najčešći uzrok anemije kod žena.