PAMTIM REKE DEČJE KRVI: Milka Ćurgus Gostović svedoči o mučenjima kojima je "Crna legija" Francetića satirala Srbe
SA sedam godina gledala sam kako reke dečje krvi teku pored baraka gde smo spavali.
Foto V. Danilov
Leta 1942. kada je Crna legija sprovela naš zbeg sa Kozare u logor na Savi, mrtvi se nisu mogli izbrojati. Gledala sam kako muškarce ubijaju maljevima na obali. Decu su ubijali u logoru kraj baraka. Još čujem majke kako kukaju za njima. A tog seljaka koji je krvniku govorio "samo ti radi svoj posao", najbolje sam zapamtila. Svaki dan njegova slika mi je pred očima.
Potresnu ispovest o strahotama logora u Jasenovcu, koje je preživela kao dete, prvi put je za "Novosti" ispričala Milka Ćurgus Gostović, rodom iz Pobrđana kraj Kozarske Dubice.
Veli, bilo je leto 1942. kada su ustaše i Nemci "čistili" Kozaru. Foto Arhiv Vojvodine
- Sa sedam godina osuđena sam da se sećam Jasenovca svakog dana kada se probudim - priča nam baka Milka.
- Pobegli smo iz Podbrđana na Kozaru pred ustašama i majka nas je krila u šiblju i paprati, baš kao u onom filmu "Kozara". Sećam se i kako je prošao neki vojnik, a tek rođeni Marinko u tom momentu je zaplakao. Opsovao nam je mater i kroz zube rekao: "Začepi to dijete."
SVEDOK UBISTVA STARCA VUKAŠINA
DANA kada je ubijen starac Vukašin Mandrapa, koji je zbog mučeničkog stradanja, upisan 1988. u Imenoslov Srpske pravoslavne crkve, Milka se seća najbolje:
- Bila sam dovoljno blizu da čujem kako mu ustaša nudi život u zamenu ako izgovori: "Živeo Ante Pavelić." Nije hteo.
Odgovorio mu je: "Samo ti, dijete, radi svoj posao." Gledala sam kako mu seku prvo jedno, pa drugo uvo, zatim nos... Čula sam i kako on na sva pitanja odgovara krvniku: "Samo ti, dijete, radi svoj posao."
Posle je naišla Crna legija, priseća se dalje Milka. Oni su ispred sebe terali veliki narod, sve do vagona na sporednom koloseku u Cerovljanima. Nekoliko dana tu su bili zatvoreni, bez vode i hrane, pili su i svoju mokraću... Ulazak u logor, kaže, bio je strašan.
Ne zaboravlja sliku kako muškarci kleče, a ustaše ih udaraju maljem u glavu i guraju u reku...
- Bilo je jutara kada smo pored barake videli potoke krvi kako se pored slivaju. Tih noći čuli bi se cika, urlanje, plač i piska majki. Odvajali su decu od majki i ubijali ih. Neka žena, ustaškinja, crnka, bila je najveći krvolok.
- Davali su nam obroke retko. Sećam se pasulja sa peskom. Pasulja u porciji par zrna, a peska mnogo, da zatrpa stomak, da ne kukamo gladni - seća se.
- Hleb kao da je imao neke žice, tako se razvlačio...
Kako je njena mati Zorka uspela da ubedi ustaše da ih posle tri meseca logorovanja puste, Milka ne zna sigurno. Priča da su svi bili slabi i bolesni od tifusa i pretpostavlja da su ih zato oslobodili. Ćurgusi su se vratili u Pobrđane još tokom rata, ali sve je bilo spaljeno..