SVEDOCI DOBA SMRTI: U Jasenovcu postoje samo dva objekta iz vremena kada je tu bio logor
OVO su jedina dva objekta koja su preživela rušenje logora Jasenovac i vreme kada su neljudi hteli da zatru tragove svojih zlodela.
Tu su bile ustaška apoteka i bolnica u kojoj su prinudno radili lekari, uglavnom Jevreji i nekoliko Srba. Iz tog vremena je i Davidova zvezda na jednom unutrašnjem zidu i drveni ormarić u kom su bili medicinski instrumenti. Moj muž Gojko nije dozvolio da ih ruše, niti da brišu Davidovu zvezdu. Stari su to objekti, ali svedoče. Nadživeli su vreme smrti.
Stara sam, sve manje pokretna i odlučila sam da ih ustupim našoj Srpskoj crkvi, a da monahinje do smrti brinu o meni. Tako je najbolje.
Ovo je za "Novosti", 23. septembra 2017, u Jasenovcu, ispričala baka Ljubica Klincov, u čijem dvorištu su na nekoliko koraka od porodične kuće jedina dva objekta koja su preživela posleratni nalet zatiranja tragova zloglasnog logora. Baka Ljubica je tada imala 88 godina i nedavno je preminula, a zgrade su sada vlasništvo Srpske crkve. Još tada, vladika slavonsko-pakrački Jovan, kazao nam je da će ta dva objekta, udaljena stotinak metara od manastirske crkve Rođenja Jovana Preteče, a na putu prema spomen-kompleksu gde je i spomenik "Kameni cvet", u budućem memorijalnom centru žrtvama Jasenovca koji podiže Srpska crkva - imati vrlo važno mesto.
Objasnio nam je tada vladika Jovan, koji je i koordinator Odbora za Jasenovac SPC, da je Eparhija otkupila i zemljište između glavnog puta i reke Save, baš prekoputa crkve, kao i zgradu Srpske škole izgrađene u 19. veku koja je radila sve do 1941.
- Uzimajući u obzir veliki značaj i svetinju koju za srpski narod predstavlja Jasenovac, episkop Sava je 2000. godine, kompleks parohijske crkve Rođenja Svetog Jovana Krstitelja proglasio manastirom - ispričao nam je vladika Jovan.
- Tri godine kasnije, započeta je obnova parohijske kuće, sada manastirskog konaka, i uređenje pomoćnih zgrada. Manastir je naročito oživeo kada su marta 2016. došle tri monahinje sa Beške na Skadarskom jezeru. Želja nam je da manastir sa ovim vrlo važnim objektima koje smo otkupili, jednog dana bude memorijalni centar u spomen svih mučenika jasenovačkih.
Topola stradanja i zverstava
U DONjOJ Gradini koju od Jasenovca deli samo reka Sava, sačuvan je još jedan "objekat" iz vremena ustaškog logora. Reč je o "topoli užasa". Ovo sasušeno drvo, jedan je od najstrašnijih simbola Donje Gradine i Jasenovca. Pod njom i na njoj logoraši su mučeni i ubijani na najsvirepije načine.
Na krošnji drveta i po njegovom deblu prečnika većeg od dva metra, 1958. nađeni su lanci i posebno kovani klinovi za mučenje žrtava. Topola užasa se nalazi u Spomen-području Donja Gradina. Istrulila, srušila se 1978, a Vlada Republike Srpske je 2011. donela odluku o izgradnji staklene nadstrešnice koja je sada štiti od propadanja.
U najvećem srpskom podzemnom gradu, sačuvana je bila i zgrada škole, u kojoj će kada bude obnovljena, biti biblioteka i istraživački centar.
- Kada smo porušili tavanicu, pronašli smo dva sanduka - kazao nam je episkop Jovan.
- U njima su bili, to znamo po datumima, poslednji pismeni radovi srpske dece koja su školu pohađala... Našli smo poslednje zadatke ispisane njihovim ručicama... Gotovo svi su, nedužni, nejaki, stradali...
Kako smo saznali, školska zgrada je porušena, urađen je projekat i predstoji joj obnova. Sve što se poslednjih godina radi u manastiru Jasenovac kao da je ostvarenje zaveštanja vladike Nikolaja, stradalnika iz logora Dahau. On je saznavši za monstruozna stradanja naroda u jasenovačkom paklu zapisao: "Želeo bih da se u Jasenovcu, ili bilo gde u Srbiji, podigne Hram praštanja, u spomen svih na pravdi Boga pobijenih žrtava, i spomen oproštaja krvnicima za zločine koje počiniše."