ŽRTVA NE MORA DA SE SUOČI SA POČINIOCEM: Pet viših sudova dobilo opremu za svedočenje putem video-linka ukupne vrednosti 150.000 evra
VIŠI sudovi u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Novom Pazaru dobili su posebno opremljene prostorije u kojima će biti omogućeno svedočenje žrtava i svedoka krivičnih dela putem audio-video linka, čije korišćenje će ubrzo početi.
Foto: Depositphotos
Ova video-konferencijska oprema, vredna 150.000 evra, obezbeđena je u okviru projekta "Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji", koji finansira EU i sprovodi Misija OEBS kao partner Ministarstva pravde, a povodom Evropskog dana žrtava kriminala.
Ideja je da žrtve i svedoci od sada, po proceni suda ili kada dobiju status posebno osetljivih svedoka, umesto u sudnici, svedoče putem video-linka u posebnoj prostoriji, uz prisustvo advokata, kojeg mogu dobiti o trošku države, i psihologa, socijalnih radnika ili osoba iz nevladinog sektora osposobljenih za pružanje podrške.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je u 2019. završen postupak po krivičnoj prijavi za 92.797 punoletnih počinilaca krivičnih dela, a pravnosnažno je osuđeno njih 28.112, kaže Marija Anđelković iz udruženja ASTRA, članica Radne grupe za izradu Nacionalne strategije za unapređenje položaja žrtava i svedoka.
Najviše je osuđeno za dela protiv imovine (28 odsto), braka i porodice (14,8 odsto), i zdravlja ljudi (16,1 odsto), ali se tačan broj žrtava ne zna. Na kaznu zatvora od 40 godina pravnosnažno su osuđene četiri osobe. Njih 24,1 odsto dobilo je zatvorsku kaznu, a 57,2 odsto uslovnu.
POSEBNO OSETLjIVI SVEDOCI
ZAKON o krivičnom postupku dozvoljava da se oštećenom ili svedoku dodeli status posebno osetljivog svedoka. Na osnovu presuda iz 2019, vidi se da je taj status bio dodeljen samo u polovini slučajeva.
Od 37 oštećenih za sva krivična dela koja su bila predmet analize, 14 osoba je bilo maloletno. Status posebno osetljivog svedoka imalo je samo šestoro, od kojih dva maloletnika.
Naša sagovornica dodaje da svako u nekom trenutku može postati žrtva ili svedok krivičnog dela. U pitanju je vrlo traumatično iskustvo, mnogi ubeđuju sebe da je bolje da ćute...
- Važno je da kada žrtva odluči da delo prijavi naiđe na odgovarajuću reakciju okoline i institucija. Neodgovarajuća reakcija dovodi do dodatnog nepoverenja da se delo uopšte prijavi ili žrtva u toku postupka, zbog pritiska i pretnji, odustaje. To je jedan od razloga zašto tamna brojka kod pojedinih dela ostaje velika - ističe Anđelkovićeva.
Foto: Arhiva
Neodgovarajuća reakcija često dovodi i do sekundarne viktimizacije, odnosno da žrtva ponovo postaje žrtva nerazumevanja ili osude okoline, medijskog izveštavanja, pa i procedure istrage ili samog suđenja. Prilikom svakog ispitivanja ona doživljava dodatnu traumu, a praksa je pokazala da u proseku mora da prepriča svoje užasno iskustvo čak sedam puta od momenta prijave do okončanja postupka!
- Imali smo situacije da žrtva neposredno pre davanja iskaza stoji u istom hodniku ispred sudnice sa onima koji su je prethodinih godina mučili i eksploatisali. To je nekada bilo dovoljno da, iz straha, u samoj sudnici ništa ne kažu. Pored toga, često su u samoj sudnici doživljavale napade okrivljenog, branioca, rodbine... Žrtve kažu da im je najstresnije suočenje sa okrivljenim, koje odbrana često zahteva baš u nameri da ih slomi - kaže Anđelkovićeva.
Veliki korak u sprečavanju sekundarne viktimizacije je upravo svedočenje putem video-linka. Jednom dat iskaz ne mora tokom postupka da se ponavlja unedogled. Video-linkovi mogu biti korisni i kod svedočenja na daljinu, pa svedok može da daje iskaz u jednom gradu, dok se suđenje odvija u drugom. Ovo ubrzava proces i smanjuje troškove.