ALBANSKI POLITIČAR NAPAO MRTVOG BALAŠEVIĆA: Sraman postupak Petrita Selimija - smeta mu pesma "Ne lomite mi bagrenje"

Panonskom mornaru je srce prestalo da kuca u 68 godini, zbog korona virusa.

Sa svih strana bivše SFRJ stižu poruke ljubavi i podrške za Đoletovu porodicu, ali i iz inostranstva. Nakon vesti o Đoletovom smrti oglasio se veliki broj javnih ličnosti kako iz Srbije, tako i iz regiona.

Ovo je učinio i Florijan Biber, porukom na Tviteru, uz pesmu "Ne lomite mi bagrenje":

Na ovo je, na zaprepašćenje svih, odgovorio Petrit Selimi, bivši ministar spoljnih poslova samoproglašenog Kosova, koji je napisao tvit sledeće sadržine:

- Ova pesma je deo opake antialbanske nacionalističke propagande koju su lansirali moćnici iz Beograda, a glupavo ju je prihvatio Balašević krajem 80-tih, što je doprinelo poništavanju autonomije Kosova. Ostatak je istorija, uključujući i njegovo kasnije suprotstavljanje Miloševiću.

Evo reči pesme "Ne lomite mi bagrenje":

"Verujem, cenjeni sude
da dobro poznaješ ljude
vi bar imate posla
jer ćud je ćud, a sud je sud.
Verujem, cenjena glavo
da si i učio pravo
da svakom sudiš pošteno
jer čast je čast, a vlast je vlast.
I sve po zakonu
za to sam prvi
ne bi bilo ove krvi
da je bilo sve po zakonu.
Vlast je vlast, sve je to pošteno
tu su paragrafi, pa zagrebi
nek je isto i đavolu i đakonu
pa nek se zna.
Nek su mi gazili njivom
mojom se sladili šljivom
uvek je lopova bilo
jer ćuk je ćuk, a vuk je vuk.
Nikada zlotvora dosta
suša mi uništi bostan
i led se prospe pred žetvu
al led je led, a red je red
I prekardašilo…
imo sam bagremovu šumu
tamo dole prema drumu
pa sam čekao.
Red je red, polako komšije
ne može samo da se uđe
i da se ruši tuđe
lepo sam im rekao.
Ne lomite mi bagrenje

bez njih će me vetrovi oduvati
pustite ih, moiraju mi čuvati
jednu tajnu zlatnu kao dukati.
Ne lomite mi bagrenje
pod njima sam je ljubio
bosonogu i odbeglu od sna.
Ljudi smo, cenjeni sude
pa neka bude šta bude
žao mi je marama crnih
al plač je plač, a mač je mač.
Ne pitaj šta bi sad bilo
kad bi se ponovo zbilo
ne pitaj me da li se kajem
jer red je red, a jed je jed.
I sve po zakonu
tu su paragrafi
pa zagrabi pošteno
i za veru, i za neveru.
Red je red
sve ja to poštujem
jer bilo bi više ubica
nego ptica što poleću ka severu.
Ne lomite mi bagrenje,
bez njih će me vetrovi oduvati
pustite ih, moraju mi čuvati
jednu tajnu, zlatnu kao dukati.
Ne lomite mi bagrenje
pod njima sam je ljubio…
O, zar moram da vam ponovim
okanite se njih
jer ću sve da vas polomim!"

A evo šta je Balašević svojevremeno rekao upravo o ovoj pesmi:

- Pre mnogo godina u Ljubljani je otkazan jedan koncert jer je omladina Slovenije tu pesmu tumačila kao velikosrpsku, okrenutu protiv Šiptara i bojkotovali su koncert. U momentu kada se Vojvodina osećala ugrožena po pitanju neke svoje slobode, negde u vreme jogurt-revolucije, bilo je dovoljno da kažem: "Deco, nikad nisam bio u Prištini, ili u Peći i ne znam da li tamo ima bagrenja ali sam dolazeći danas iz Novog Sada u Suboticu video usput mnoga bagrenja", i odmah je ta pesma postala autonomaška. Kao umetnik sa ponosom što bi mogla da se otpeva i na šiptarskom i da opet ima određenu težinu. Nisam tom pesmom prizivao na rat. U njoj se ne pominju ni Srbi, ni Šiptari. Vrlo sam pazio na te stvari. U trenutku kada je napisana 1986. godine, Srbi su se selili sa Kosova i ona je funkcionisala u tom smislu, kao srpska pesma. To je pesma za sve one koji pokušavaju da imaju neki svoj život: svoje male praznike, nedelje, porodične fotografije, rituale, klince, izlete, a onda ih neko otera, sruši im kuće, zapali mostove u ime nekih viših, devijantnih ciljeva. Koliko je bagrenja polomljeno od trenutka nastanka te pesme? - govorio je svojevremeno Blašević.