NAJJAČE ZAKUCALO SRCE MAJKE RADOJKE: Reporteri "Novosti" u Čurugu, sa porodicom i komšijama patrijarha Porfirija, nakon njegovog izbora

U Čurugu, naime, žive majka patrijarha Porfirija, te njegova sestra i zet sa svojih petoro dece. U Somboru je mlađi patrijarhov brat Srđan Perić, protojerej Đurđevskog hrama. Brojna je i njegova porodica - osmoro dece i zasada jedno unuče. Bogato se obožila i umnožila loza Perića.

Najjače je na vest da je njihova kuća dala patrijarha zakucalo srce Porfirijeve majke Radojke (78). Već neko vreme je u bolesničkoj postelji.

Kada su joj doneli radosnu vest, prekrstila se i zahvalila Bogu na milosti ukazanoj njenom sinu prvencu koji je na krštenju pre 60 leta dobio ime Prvoslav.

Perići žive u centru Čuruga, mestu sa oko sedam hiljada duša uz Tisu. Našu ekipu na vratima porodičnog doma ljubazno dočekuje Radojkin zet, prima čestitke i moli da razumemo da majka nije u stanju da razgovara.

Nekoliko ulica dalje je škola "Đura Jakšić" u kojoj je novi patrijarh stekao osnovno obrazovanje. Tu je zaposlena njegova sestra Željka, koja nam je u telefonskom razgovoru rekla da se cela porodica oseća srećnom i blagoslovenom, te da sa svih strana stižu pozivi, čestitke. Patrijarhov brat, somborski prota Srđan, ljubazno u kratkom razgovoru putem telefona otkriva da su se njegova deca mnogo obradovala, a da on još nema blagoslov od novog patrijarha da daje izjave medijima.

Od Čuružana saznajemo da su Perići uvek važili za čestitu i skromnu porodicu.

- Naš Porfirije je naša velika dika, naš ponos. Molili smo se da on postane patrijarh, što je velika čast, ali i ogromna dužnost. Poznajući ga odmalena, sigurni smo da će on, svojim znanjem i umećem, i taj najveći zadatak uspešno obavljati - kaže, za "Novosti", meštanin Milan Radomir, podsetivši na podatak da je Čurug, osim Porfirija, dao još dvojicu episkopa, tokom 19. veka.

Drugi naš sagovornik dodaje da je najstariji sin počivšeg Radivoja i Radojke Perić, kroz čitavu svoju mladost i odrastanje, bio za primer u svakom pogledu.

- Naš Čurug nije zaboravio. Često je dolazio da obiđe majku i uvek, onako neposredno i otvoreno, razgovarao sa ljudima. Bio je uvek prijatan sagovornik, sa svima, a mnogi su u Čurugu bili duhovno vezani za njega.

Dok smo razgovarali sa meštanima, sa tornja Hrama Vaznesenja Gospodnjeg, iz 1862. godine, začulo se zvono teško pet tona, koje se oglašava povodom najsvečanijih događaja. Juče je zvonilo u čast novog patrijarha.

BOŽJA VOLjA

MONASI bratstva manastira Kovilj s velikom radošću primili su vest o izboru svog donedavnog duhovnika za patrijarha. Oni kažu: "Sve što je u Božjim rukama, to je dobro."

ZAJEDNICA "ZEMLjA ŽIVIH"

KAO iguman manastira Kovilj kod Novog Sada, u koji je postavljen 1990. godine sa blagoslovom Njegovog preosveštenstva episkopa bačkog Irineja, Porfirije se angažovao u lečenju bolesti zavisnosti, pa je u manastiru 2005. godine osnovao terapijsku zajednicu "Zemlja živih". Ovaj projekat i dalje živi, a tokom 16 godina rada, kroz terapijsku zajednicu je prošlo skoro četiri hiljade ljudi.

Zajednica "Zemlja živih" pomoć u lečenju zavisnicima pruža u svojim rehabilitacionim centrima na Čeneju i u Vilovu kod Titela. "Zemlja živih" ima sporazume sa ministarstvima zdravlja i unutrašnjih poslova, kao i sa Srpskim lekarskim društvom, a značajnu podršku pružaju joj gradovi Novi Sad i Beograd.