NJEN MUŽ JE POGINUO SA ŠABANOM: Sve mi je gore bez njega, kaže Ružica i otkriva - Mirsad je tog kobnog jutra hteo da povede i sina!

Njegova udovica Ružica govori o nepoznatim detaljima iz života supruga, njegovom radu sa Šabanom, životu posle nesreće sa troje dece.

- Sve mi je gore bez njega. Najgori su mi vikendi. Nedeljom provedem dan samo čekajući, čekam kao da će se on pojaviti odnekud. Mi smo bili više nego muž i žena. Verili smo se mladi, sa 18 godina smo počeli da se zabavljamo. Bili smo i brat i sestra i najbolji drugari i ljubavnici - kaže Ružica.

Ona otkriva da je malo falilo da kobnog jutra sa Mirsadom na nastup krene i njihov najstariji sin.

- Moj muž je hteo da ga povede, ali ja sam rekla da ga ne vodi, da bi ostao jednu noć kod bake, moje svekrve, pošto je ona bila sama, a njen muž je bio u komi tri nedelje. Srećom, poslušao me je. Inače je retko išao tamo, ali ne zato što nisu bili u dobrim odnosima, baka je uvek dolazila kod nas, već je on veoma povučen, nenametljiv, a takav je bio i Šaban, zbog toga su se i slagali, bili su isti karakteri. Mirsad je Šabana zato i voleo. Sarađivali su 21 godinu, Mirsad je pauzirao samo dve godine zbog nekog nesporazuma sa menadžerima... Onda je Šaban mene zvao, pa su nastavili saradnju.

Ružica kaže da je njen pokojni suprug, pored nje i dece, najviše voleo muziku.

- Muzika je bila njegov život. Mirsadova majka nije živela sa ocem, on je živeo kod bake u Loznici i tamo je i završio muzičku školu. Bio je fenomen, dečak koji je sa četiri godine znao perfektno da svira tri kola. Bio je pun pozitivne energije, sportista, fudbaler, nije pio ni pušio. Srećna sam što sam tih 26 godina provela sa njim i što naša deca njega pamte kao dobrog tatu koji je provodio vreme sa njima, po bazenima, po igralištima... Teško je svaki dan gledati ćerkicu koja raste bez oca - kaže kroz suze Kerićka.

(Objektiv)