VALJEVSKE TROJKE UŠLE U ANALE MAŠINSKOG: Master diplome Anke, Anđelke i Stojana Vlajkovića iz Stanine Reke po mnogo čemu jedinstvene
ANKA, Anđelka i Stojan Vlajković iz Stanine Reke, kod Valjeva, uspešno su završili Mašinski fakultet u Beogradu, kao prve trojke u istoriji ove visokoškolske ustanove, po čemu su bili jedinstveni na Univerzitetu u Beogradu. Sa diplomama mastera mašinstva nastoje da nađu posao, čvrsto rešeni da, za razliku od mnogih svojih vršnjaka, ostanu u Srbiji.
Trojke po upisu na fakultet / Foto B. Puzović
Rođeni su 1991. u razmaku od 15 minuta, Stojan, Anka, pa Anđelka. U Valjevu su kao najbolji đaci u odeljenju završili Tehničku školu, a potom upisali Mašinski fakultet i to na budžetu. Anka i Anđelka u međuvremenu su se udale, imaju po dvoje dece, Stojan je po završetku studija dve godine radio u struci u Rafineriji nafte Pančevo.
- Nikada se nismo razdvajali, pa smo odlučili da upišemo isti fakultet - priseća se Stojan.
- Od početka studija, svi na "Mašincu" bili su oduševljeni činjenicom da smo trojke, zbog toga smo bili interesantni i kolegama, studentima. Fakultet nas je oslobodio takse za upis, tokom studiranja besplatno su nam obezbedili sve udžbenike. To što nas je troje, bilo nam je u neku ruku lakše, jer smo se međusobno dopunjavali tokom studiranja. Međutim, našim roditeljima, koji se bave isključivo poljoprivredom, bilo je veoma teško, jer su pored nas troje u Beogradu školovali i mlađeg brata Stevana, tada srednjoškolca, koji sada pohađa Višu tehničku školu. Anđelka, Stojan i Anka sa mlađim bratom Stevanom i roditeljima / Foto Privatna arhiva
Vlajkoviće je tokom studiranja stipendirao Petar Srnić, koji je Univerzitetu u Beogradu poklonio tri stana. Diplomu mastera prvi je stekao Stojan, i to su Vlajkovići proslavili upravo sa Srnićem, koji tada nije krio suze radosnice.
- Nema reči kojima možemo da izrazimo zahvalnost gospodinu Petru za ljudsku dobrotu i pomoć koju nam je pružio - kaže Stojan.
- Mnogo smo životnih lekcija od njega naučili, pre svega o darežljivosti i spremnosti da se pomogne onima kojima je to potrebno. Njegov primer trudićemo se da sledimo. Nije nam lako, nemamo posao, ali smo optimisti da ćemo se zaposliti u nekoj kompaniji u Srbiji, jer nemamo nameru da odlazimo u inostranstvo.
BEOGRAD ŠIROKOG SRCA
- Živeli smo u mnogo studentskih domova, to bismo preporučili svima koji iz unutrašnjosti na školovanje dođu u Beograd, jer to je predivno iskustvo - kaže Stojan. - Stekli smo mnoge prijatelje iz raznih krajeva, različitih budućih zanimanja, sa kojima smo i danas u kontaktu. Posle kratkog nesnalaženja, ubrzo smo spoznali sve mogućnosti i širinu srca koje Beograd nesebično daruje svima koji u njega dođu.