GLAD I BEDA ZA BRAZIL GORI OD VIRUSA: Dr Aleksandar Jovanović, profesor slavistike, o situaciji zbog kovida 19 u zemlji fudbala i sambe

- Gadno jeste. Brazil danas izgleda kao voz koji juri 300 kilometara na sat bez mašinovođe. Mi Jovanovići, supruga Marija Luiza i četiri ćerke, naši zetovi i unuci, hvala Bogu, zdravi smo. Svi radimo i nadamo se izbavljenju od pandemije. U Brazilu, međutim, niko ne zna kako će se ova epidemija razvijati, a pogotovo kako će se završiti - ističe u razgovoru za "Novosti" dr Jovanović, poznati srpski aktivista i profesor Universidade de Sao Paulo.

Najviše bolesnih i preminulih Brazilaca, čak 56.000, ima upravo u državi i gradu Sao Paulo. Sahranjuju se grupno u plitkim grobnicama. Ljudi u ovoj zemlji, međutim, više ne mare samo za opasnost od virusa korona, jer im je normalan život opasniji od tog "drugog". Brazilom se šire beda i glad.

Život u ovoj zemlji, prema rečima prof. Aleksandra, težak je ali podnošljiv:

- Od početka pandemije milion ljudi u Brazilu ostalo je bez posla. Tako se osim zaraze virusom korona i smrti, Brazilom širi i siromaštvo. Srećom za nas u porodici, snabdevanje namirnicama i drugim potrepštinama još nije problematično. Artikli i hrana se mogu naručiti telefonom, ali doslovno sve što se donese, mora naknadno da se dezinfikuje.

Pretila je opasnost i da Brazil kao treća zemlja u svetu po broju zaraženih i umrlih bude potpuno izolovan, jer su neke evropske zemlje već obustavile avionske letove.

- Vakcina ima, britanskih i kineskih. Bio je ovo poslednji trenutak da je nađen lek. Moja porodica i ja smo od marta prošle godine u kućnoj izolaciji. Radimo od kuće, jer je kretanje po Sao Paulu ograničeno, ne samo zbog pandemije, već i zbog političke napetosti. Kada ćemo biti vakcinisani, ne zna se - kaže dr Jovanović.

Ovaj slavista, koji je rođen 1950. godine u Subotici, u Brazil je sa roditeljima došao još dok je bio malo dete, a ovde je diplomirao i doktorirao. Njegova porodica je danas najbrojnija u srpskoj koloniji, koja je nastala u ovoj zemlji davne 1924. godine.

- Moj pokojni otac Jovan Jovanović je pobegao iz nacističkog logora u Nemačkoj i vratio se u Vojvodinu. Otišao je u partizane, a kad je došlo oslobođenje oženio se Jelisavetom i živeo u Subotici. Napustili su tadašnju Jugoslaviju i krenuli u beli svet. I mene su poveli sa sobom - priča nam dr Jovanović.

U čitavom Brazilu živi samo 400 Srba sa našim državljanstvom i srpskim pasošem. Od početka pandemije, oko 100 naših državljana je bilo u Brazilu na proputovanju ka Boliviji i Ekvadoru. Njih je Ambasada Republike Srbije uspešno vratila kući. Profesor Jovanović pre toga imao je neočekivane tehničke probleme u našoj ambasadi.

- Tražio sam srpski pasoš i srpsko državljanstvo, ali su mi službenici ambasade rekli da pasoš ne mogu da dobijem u Brazilu, jer nemaju mašinu za štampanje ovih putnih isprava. Čekao sam da 2019. posetim Srbiju i da uz pomoć beogradskih prijatelja izvadim srpski pasoš. Zbog tog pasoša sam veoma ponosan i rado ga pokazujem zetovima, koje kada se dva puta godišnje kao porodica okupimo, učim srpski i našim slavskim običajima - zadovoljan je Jovanović.

Profesor je veoma ponosan na sve što su ovde postigle njegove četiri ćerke i zetovi, a i njegova supruga Marija Luiza je profesor stranih jezika:

- Ćerka Milena doktorirala je političke nauke u Parizu, a Tamara je magistrirala istoriju umetnosti. Ljudmila je diplomirala turizam i bavi se upravljanjem tzv. korporativnim događajima. Darinka je diplomirala javno mnjenje, a bavi sa antikvitetima. Studentima predajem ruski, srpski i ostale slovenske jezike. I prevodim za Brazilce srpska kapitalna književna dela na portugalski.

Između ostalih, dosad je na portugalski preveo dela Milorada Pavića, Ive Andrića, Danila Kiša, Miodraga Pavlovića i Vaska Pope. Priredio je dve antologije jugoslovenskih pesnika i srpskih pisaca. I sada, dok je u kućnoj izolaciji, radi nove prevode:

- Pripremam prevod Andrićeve "Travničke hronike" i knjigu Meše Selimovića. Moj izdavač se koleba, jer smatra da će ova knjiga biti previše opterećena fusnotama, koje pojašnjavaju istorijsku pozadinu zbivanja pre više vekova. Brazilci, naime, slabo poznaju evropsku i srpsku istoriju i treba im u romanima dati objašnjenje ko je ko i šta je šta - kaže nam naš sagovornik.

Dr Aleksandar Jovanović je član Udruženja književnika Srbije, sarađuje sa Beogradskim i Novosadskim univerzitetom, aktivan je u iseljeničkim organizacijama, u klubu "Sajug" u Sao Paulu. I priprema sa, za novu posetu rodnom Banatu i Srbiji.

SRPSKA CRKVA

SRBI u Brazilu imaju misionarsku parohiju Sv. Petra i Pavla u Sao Paulu. Još 2012. godine dogovoreno je da se na novom placu u Belo Žerdimu podigne prva srpska crkva posvećena Preobraženju Gospodnjem.

JA SAM LALA

- MOJA porodica je internacionalno društvo. Žena mi je poreklom Italijanka. Milenin dečko je Francuz. Tamarin muž je Italijan. Ljudmilin muž je Brazilac, a Darinkin suprug je potomak Mađara i Španaca. Jedini čisti Srbin i Lala sam ja - kaže Aleksandar Jovanović.