KROZ "RUPU" U ZAKONU HTELI DA OJADE I ŠKOLE: Advokati, osim od veterinara, informacije od javnog značaja traže i od obrazovnih ustanova
NA meti zloupotreba Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja osim veterinara, koji ovih dana masovno dobijaju pozive prekršajnih sudova, našli su se i mnogi drugi, između ostalog i škole.
Druga ekonomska škola izbegla tužbu / Foto A. Stanković
Rupe u zakonu omogućile su da građani traže najneverovatnije podatke od onih koji se nalaze u registru organa javne vlasti, a ima ih više od 11.000. Kada ne dobiju odgovore, posle dve nedelje, pokreću prekršajne sporove i zarađuju novac na troškovima postupka, koji mogu da budu i više od 80.000 dinara.
Da je korišćenje zakonskih propusta masovno otkrilo se kada je na adresu najmanje 60 veterinarskih stanica stiglo identično pitanje od dvoje Beograđana, muškarca i žene, istog prezimena, sa iste adrese, o tome da li imaju ugovor o snabdevanju strujom, i koliki su im dugovi. Pošto većina nije odgovorila, tražioci informacije pokrenuli su postupke, a ispostavilo se da su advokati, a da ih je zastupao njihov partner u istoj advokatskoj kancelariji.
Kako potvrđuju u Veterinarskoj komori Srbije, nešto slično, samo manjeg obima, desilo im se 2016. A pre dve godine identična stvar desila se i školskim ustanovama. Prema rečima Dejana Nedića, predsednika Društva direktora škola, veliki broj vrtića, osnovnih i srednjih škola, pa čak i visokih, dobio je tipska pitanja od penzionera sa Voždovca i građanina iz Kragujevca.
- Traženi su nam neki finansijski izveštaji. Ja sam se snašao, pa im odgovorio da podatke imaju na sajtu, ali mnoge škole nisu odgovorile ništa. Protiv njih su građani, odnosno advokati sa kojima su verovatno bili u dosluhu, pokrenuli postupke. Burno smo reagovali i odmah obavestili poverenika. Sudske presude su, srećom, bile u korist škola - kaže Nedić.
Aktuelni zakon predviđa da svaki građanin može organu javne vlasti da postavi pitanje od javnog značaja, pa ako ne dobije odgovor, može da uloži žalbu povereniku ili sam pokrene prekršajni spor. Novac od eventualnih kazni ide državi, a troškovi postupka njima. Kako kaže poverenik Milan Marinović, upravo ovo je izvor brojnih zloupotreba onih koje ne zanimaju informacije, već samo da se dokopaju novca. Zbog toga je u toku izrada zakonskih izmena.
Veterinari, s početka ove priče, obratili su se svojoj Komori, a Komora povereniku i Advokatskoj komori Beograda.
- Budući da su tražioci informacija od veterinara, iako fizička lica, po profesiji advokati, zatražili smo od AK Beograda da potvrdi da li su upisani u imenik i da li podležu disciplinskom postupku. Mislimo da je njihov cilj bio samo novac, jer nisu tražili podatke preko poverenika, već su se direktno obratili sudu. Za razliku od poverenika, sud ne nalaže organu vlasti da dostavi traženu informaciju, već samo da plati kaznu i troškove postupka - kaže Mišo Kolarević, predsednik Veterinarske komore Srbije.
Advokatski tim Komore pružaće besplatne usluge kolegama tuženim po ovom zakonu, a Komora će zahtevati da budu skinuti iz baze organa javne vlasti jer su u pitanju privatnici.
KO SUMNjA NEKA PODNESE PRIJAVU
DO mene nije stigao zahtev Veterinarske komore, a kada bude stigao naravno da ćemo na njega odgovoriti. Ukoliko misle da u radnjama nekih advokata postoji teža povreda advokatske dužnosti, veterinari mogu da podnesu prijavu disciplinskom tužiocu AK Beograda - kaže Jugoslav Tintor, predsednik AKB.