BRAĆA PO KOVIDU: I blizanci drukčije boluju

Većina nema simptoma, neki lako ili srednje boluju, a neki umiru. Naučnici su brzo identifikovali faktore koji doprinose nepovoljnom scenariju.

Nije jasno samo koje mesto među njima zauzima genetika, a istraživanja s jednojajčanim blizancima pomogla su da se dobije odgovor na to pitanje.

U martu 2020. godine, kada je Italija bila u epicentru virusa korona, kovid-19 je dijagnostikovan kod dva šezdesetogodišnjaka sa severa zemlje. Ovaj slučaj ne bi privukao posebnu pažnju lekara, da nije bilo jednog detalja: pacijenti su jednojajčani blizanci, odnosno imaju isti skup gena. Živeli su zajedno, radili u automehaničarskoj radnji, vodili sličan način života i zarazili su se, po svemu sudeći, istovremeno.

BRAĆA PO KOVIDU

Da se sve odvijalo po sličnom scenariju, to bi značilo da genetski faktori mogu uticati na težinu bolesti. Međutim, ispostavilo se drugačije.

Neko vreme nakon što su se zarazili, braća su se osećala loše — imali su visoku temperaturu, zapušen nos i jak kašalj. Desetog dana nakon prvih simptoma, primljeni su i istu bolnicu sa blagom upalom pluća, gde ih je na isti način lečio isti tim lekara.

Jedan blizanac se prilično brzo oporavio i bio je kući nedelju dana kasnije. Drugi je prebačen u jedinicu intenzivne nege i priključen na respirator. Na odeljenju intenzivne nege je bio 17 dana. Nakon što su ga otpustili iz bolnice, za razliku od brata, oporavljao se polako.

Autori članka koji opisuje ovu priču ističu da razlika u tome kako su pacijenti preboleli kovid nije povezana sa zdravstvenim stanjem, jer tokom pregleda nisu otkrivene hronične bolesti kod pacijenata. Nisu mogli uticati ni spoljni faktori kao što su zagađenje vazduha ili uslovi rada: blizanci su živeli i radili zajedno.

Pored toga, sva je prilika da su se zarazili od jednog kontakta, što znači da su dobili istu dozu infekcije.

NEPREDVIDIVI VIRUS

Na drugom kraju planete, u Sjedinjenim Državama, dogodila se slična stvar. U aprilu 2020. godine, 35-godišnje jednojajčane bliznakinje iz Mičigena su primljene u bolnicu sa groznicom, jakim kašljem i otežanim disanjem. Već četvrti dan su se žalile da se ne osećaju dobro. Laboratorijska analiza je dijagnostikovala SARS-CoV-2.

Kao i u slučaju braće Italijana, sestre su vodile sličan način života, imale su gotovo iste zdravstvene pokazatelje i patologije — gojaznost (indeks telesne mase 44) i dijabetes tipa 2. Pored toga, jedna je bolovala od astme. Ovo su ozbiljni faktori rizika za kovid-19.

Nedelju dana kasnije, sestra koja je imala astmu osećala se dobro i otpuštena je iz bolnice. Druga je bila priključena na respirator i mogla je samostalno da diše tek nakon mesec dana. Čekala ju je duga rehabilitacija.

NASLEĐIVANjE NASPRAM OKOLNOSTI

U naučnoj literaturi postoji još jedan članak o jednojajčanim blizancima: jednogodišnje devojčice iz Kine su se zarazile virusom korona početkom 2020. godine, obe su imale isti tok bolesti i prilično lako su preležale virus.

U Rusiji se stručnjaci i lekari u bolnicima gde se leče pacijenti zaraženi kovidom-19, nisu susretali sa takvim slučajevima. Iz Centralnog istraživačkog instituta za epidemiologiju Rospotrebnadzora rekli su da se nisu susretali sa takvim pacijentima. Na klinikama Univerziteta Sečenov, gde se od aprila primaju pacijenti zaraženi novom infekcijom kovid-19, takođe nisu registrovani blizanci koji su se istovremeno zarazili.

Ali blizanci su bili pod nadzorom tokom velikog britanskog istraživanja koje ispituje doprinos nasleđivanja razvoju kovida-19. Ima više od dve hiljade učesnika; 277 su jednojajčani (monozigotni) blizanci i 68 su dizigotni: njihov skup gena se poklapa 50 odsto, kao i kod obične braće i sestara.

Preliminarni rezultati su se pojavili u maju 2020. godine na sajtu medRxiv na kome se objavljuju članci koji još uvek nisu pregledani i objavljeni u naučnim časopisima.

Stručnjaci su, upoređujući podatke o simptomima kovida-19 kod običnih ljudi, monozigotnih i dizigotnih blizanaca, došli do zaključka da simptomi poput groznice, dijareje, gubitka čula mirisa i poremećaja svesti zavise od genetskih faktora.

Drugim rečima, jednojajčani blizanci često imaju ove simptome zajedno. Dok kašalj, nedostatak apetita ili bolovi u mišićima mogu mučiti samo jednog od njih.

ZNAČAJ STEČENOG IMUNITETA

U intervjuu za „Gardijan“, šef istraživačkog tima Tim Spektor sa Kings Koledža u Londonu, na osnovu ovih podataka, izjavio je da genetski faktori mogu uticati na težinu proticanja virusa korona. Međutim, članci koji su kasnije objavljeni o američkim i italijanskim blizancima su doveli u pitanje njegove zaključke.

A iako postoje radovi koji pokazuju vezu između krvne grupe, genetskih markera i težine kovida, neki naučnici smatraju da, pod jednakim uslovima, razvoj bolesti pre zavisi od prethodno stečenog imuniteta i mikroorganizama koji se nalaze u crevima.

U komentarima na članak o italijanskoj braći, istraživač Morgan Birabaharan sa Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu istakao je da identični blizanci mogu biti genetski, demografski i bihejvioralno isti. Ali ako je jedan od njih jednom imao sezonski koronavirus, kod njega se mogao razviti T-ćelijski imunitet koji je odredio kako će kovid-19 proticati kod pacijenta. Istina, o tome se u samom članku ne govori.

S druge strane, jednojajčani blizanci nisu uvek tako identični kao što se to obično misli. Nedavno je međunarodni tim naučnika pokazao da postoji mali procenat razlike u ranim spontanim mutacijama koje se javljaju na samom početku života. Procenjuje se da se javljaju kod 15 odsto monozigotnih blizanaca. Vrlo je verovatno da je upravo ta mala razlika zaštitila sestru i brata koji su imali više sreće u američkim i italijanskim parovima.

rs.sputniknews.com