MARKSISTI PRED TITOVIM SUDOM: Ko je i zašto proterao osam profesora sa Filozofskog fakulteta u Beogradu sedamdesetih godina prošlog veka
Vesele šezdesete" godine, kako se ponekad naziva talas studentskog pokreta koji je zaljuljao gotovo čitavu planetu, i u Beogradu, slično kao i u gradovima u drugim zemljama, izazvale su i podstakle širi sukob dela inteligencije i državnog aparata oko tumačenja šta su to političke slobode i slobode stvaralaštva.
Novosti
Paralelno sa tim produbljene su razlike u već postojećim stanovištima o daljem razvoju Jugoslavije i prevazilaženju duboke političke i ekonomske krize koja je zahvatila sve pore društva. Pristigle generacije, bez ratne i revolucionarne hipoteke, tražile su da preuzmu odgovornost za svoju budućnost.
Kao važan deo u svojim zahtevima isticali su privrženost društvenoj jednakosti, društvenoj svojini, demokratiji, samoupravljanju, raspodeli prema radu. Svoju zrelost studenti i profesori Beogradskog univerziteta pokazaće i tokom kampanje za usvajanje amandmana na Ustav iz 1963. godine, kada su jasno ukazali da predložene promene neće doprineti izlasku iz "duboke ekonomske, političke, kulturne i moralne krize" i da ponuđeni koncept vodi ka konferederaciji i da je suprotstavljen ideji o razvoju federacije, zajedničkom i jedinstvenom tržištu, da se manipuliše nacionalnim bićem.
Ovakav nastup Saveza studenata doprineće njegovom iščeznuću sa javne scene. Vođena čvrstom rukom najvišeg autoriteta u partijskoj i državnoj hijerarhiji, pobednička struja "konfederalaca", kako bi u korenu sasekla rađanje ozbiljnog partnera u kreiranju državne stvarnosti, rasformiraće ovu političku organizaciju i utopiće je u novoformirani Savez socijalističke omladine Jugoslavije. A za njihove duhovne vođe proglasiće grupu profesora, docenata i asitenata sa beogradskog Filozofskog fakulteta.
Posle "čistke liberala", u jesen 1972. godine, u Srbiji će na političkoj sceni ostati samo najverniji i najagilniji rukovodioci u sprovođenju naloga i političke samovolje. Grupa nastavnika iz zgrade Kapetan Mišinog zdanja postala je "žrtveni jarac" i vidljiv znak lojalnosti i vernosti.
Odnos srpskog rukovodstva podsećao je na jednu autentičnu partijsku zgodu, s nekog sastanka u Bosni i Hercegovini, neposredno posle Drugog svetskog rata. Kada su komunisti bili u dilemi da li da se Haso kazni ukorom ili ukorom pred isključenje, za reč se javio Mujo i strogo zaključio: "Šta ukor, šta ukor pred isključenje - kravu, kravu mi njemu da oduzmemo."