MASAKR SRBA IDE NA DUŠU BRITANSKIH "KFOROVACA": DŽo Mekalister, za "Novosti", uoči dvadesetogodišnjice zločina kod Podujeva
OBAVEŠTAJNI tim policije Unmik imao je doušnike u terorističkim ćelijama OVK i od njih je dobio informacije da će najavljeni konvoj autobusa sa Srbima koji su išli na obeležavanje zadušnica, biti napadnut te 2001. godine.
To je saopšteno Kforu i Britanci su dobili zadatak da obezbede maršrutu. Prema informacijama koje su mi prenete kada sam postao šef kriminalističke istrage, trebalo je da oni zaustave konvoj pre pregleda trase kretanja autobusa. Zašto to nisu uradili, postoje dve pretpostavke. Prva je da su pokušali da kontaktiraju vođu konvoja, ali nisu uspeli, a druga je da im je neko naredio da to ne urade. Šta god da se desilo, oni su odgovorni za pakao u Livadicama.
Ovim rečima Džo Mekalister, sada penzionisani pukovnik Kanadske konjičke policije, otkriva, uoči obeležavanja 20 godina "zločina bez kazne" i ubistva dvanaestoro, a ranjavanja 43 Srba, ekskluzivno, za "Novosti", detalje istrage jednog od najvećih terorističkih napada OVK na Kosmetu po dolasku snaga UN.
Na početku razgovora ističe da sa pažnjom prati šta se događa oko suđenja vođama OVK u Hagu i dodaje kako smatra da taj sud, posle svega, može doneti pravdu za Srbe. Ujedno je, napominje, u dilemi da li tužilačka istraga može predočiti prave dokaze protiv počinilaca. Seća se pukovnik da su 2001. obaveštajci UN imali svoje ljude u terorističkim ćelijama OVK i misli da bi oni i danas mogli da budu pronađeni i motivisani da svedoče.
Mekalister objašnjava da je Unmikov obaveštajni tim, u čijem sastavu su bili Nemci, Britanci i Irci, te 2001. od svojih doušnika iz OVK dobio podatke da se sprema napad na autobuse sa Srbima. Dobili su dosta detalja, ali ne i podatak gde će tačno biti postavljena bomba.
- Britanska vojska koja je bila zadužena za pratnju autobusa "Niš ekspres" iz Merdara, ispostavilo se, nije uradila svoj zadatak, jer da jeste, lako bi primetila plitko zakopan eksploziv na putu - tvrdi Mekalister.
Pukovnik iz Kanade "zadužio" je slučaj kao najstariji kriminalistički inspektor. Seća se da je dan kasnije iz Peći došao u Livadice da preuzme istragu i da je bio šokiran, videvši da je Kfor za samo 24 sata asfaltirao krater nastao od postavljene bombe.
I DVOGODIŠNjA BEBA ŽRTVA
U TERORISTIČKOM napadu kod Podujeva, na zadušnice, pre 20 godina, poginuli su Nenad Stojanović (1943), Milinko Kragović (1943), Lazar Milikić (1936), Dragan Vukotić (1954), Snežana Čokić Vukotić (1975), dvogodišnji Danilo Čokić, Slobodan Stojanović (1970), Sunčica Pejčić (1972), Tihomir Stojković (1969), Mirjana Dragović, Živana Tokić (1948) i njen suprug Nikola (1948), koji se dva meseca po eksploziji borio za život.
Uprkos očiglednoj sabotaži vojske, policajci Unmika uspeli su da pronađu opušak cigarete sa tragovima DNK Fljorima Ejupija na mestu odakle je aktiviran upaljač bombe, a nezvanične informacije da se radi o čoveku koji radi za CIA, stigle su odmah iz kriminalističke laboratorije u Nemačkoj.
- Ejupija i još dvojicu uhapsili su specijalci Kfora - seća se Mekalister. - Prvih 12 sati vojska je držala trojicu osumnjičenih i ispitivala ih, a tek posle toga, pristup smo dobili moj tim i ja. Te noći dogovorili smo strategiju istrage, a kada smo ujutro ponovo došli u prištinski zatvor, rečeno nam je da su zbog bezbednosti prebačeni u bazu "Bondstil".
Naš sagovornik dodaje da je odmah zatražio posetu osumnjičenima u "Bondstilu", ali je njegova ekipa, tvrdi "arogantno vraćena sa kapija baze". Potom su od poverenika Unmika za policijske poslove i sudije tražili dozvolu za ulazak u bazu. Dok se to čekalo, iste noći Ejupi je navodno pobegao. Kada su Mekalister i njegov tim tražili da razgovaraju sa komandom straže iz "Bondstila" o okolnostima bekstva, rečeno im je da su svi već vraćeni u SAD zbog navodnog propusta.
- Objašnjenje o bekstvu Ejupija koje smo dobili od Amerikanaca bilo je uvredljivo - kaže Mekalister. - Navodno, došla mu je žena u posetu, a makaze za žicu sakrila je u piti! Prema priči zvaničnika "Bondstila", pobegao je tako što je u narandžastom kombinezonu isekao zaštitnu žicu i odšetao.
ZASLUŽAN ZA HAPŠENjE BERECKOG
DžO Mekalister zaslužan je i za hapšenje i dokaze na osnovu kojih je pred Unmik sudom u Prištini osuđen nemački terorista u redovima OVK, Roland Berecko. Ovaj bivši vojnik Bundesvera 18. aprila 2001. postavio je bombu u Mostarskoj ulici u Prištini od koje je poginuo Aleksandar Petrović, pukovnik srpskog MUP, a četvoro službenika teško su ranjeni.
- Bilo je mnogo svedoka koji su Bereckog videli kako beži sa lica mesta pokriven prašinom i čađi. Bukvalno je natrčao na automobil Unmik policije. Međutim, zataškavanje je ponovo pokušano: dok smo bili na mestu uviđaja, Berecko je već pušten na slobodu! Navodno su mu poverovali da je išao da plati struju i da je bežao od eksplozije - prepričava Mekalister šta je zabeleženo u prvom izveštaju.
Bivši kanadski policajac kaže da i danas razmišlja da li bi ponovno otvaranje istrage moglo doneti razrešenje međunarodnog zataškavanja zločina kod Podujeva. Seća se da je u toj istrazi glavni svedok protiv Ejupija i grupe terorista bio doušnik obaveštajne zajednice Unmika i da je on predlagao sudiji da se taj čovek stavi u program zaštite svedoka. Međutim, glavni policijski poverenik imao je drugačije mišljenje i tvrdio da "doušnika želi da zadrži u terorističkoj ćeliji zbog sprečavanja novih napada."
Prema rečima Kanađanina, nije prošao ni njegov predlog da doušnika "motivišu" da na sastancima terorističkih ćelija nosi uređaj za prisluškivanje. To je ocenjeno kao "odlična ideja", ali nikada nije realizovano:
- Kada sam uz pomoć svog doušnika pronašao četvrtog osumnjičenog za bombaški napad na autobus "Niš ekspresa" i priveo ga na razgovor, prebačen sam na drugi posao jer je ova informacija objavljena u medijima. I francuski oficir koji je vodio posebnu istragu o bekstvu Ejupija iz "Bondstila" naglo je napustio misiju. Uspeo sam, ipak, da makar jednog bombaša na Kosovu privedem pravdi.
Srbi su mnogo propatili na Kosovu dolaskom Unmika i Kfora koji su imali zadatak da ih zaštite, naglašava Mekalister i dodaje kako se iskreno nada da još nije kasno da krivce stigne kazna.