PREPARIRAO 12.000 ŽIVOTINJA: Dragan Milosavljević, iz Drenovca, kod Paraćina, za 40 godina, "punio" gotovo sve evropske vrste faune

Nema ribe, ptice ili divljači koju nisam punio, od štiglića, do noja i medveda. Od neobičnijih životinja, ovekovečio sam puha, a najviše sam se namučio oko tune sa Jadrana. Izdvajam i jastoga od šest kilograma sa rogom dugim metar i po, kao i glavu morske kernje koja je, po mom mišljenju, najružnija riba.

Ovako, za "Novosti", govori Dragan Milosavljević (59), o svom četiri decenije dugom iskustvu preparatora životinja. Po struci tekstilac iz Drenovca kod Paraćina, prepariranjem je počeo da se bavi još kao srednjoškolac, da bi mu posle propasti štofare, gde je radio, hobi postao profesija.

Sada već i ne zna koliko je životinja uradio. Po knjigama u kojima je svaka preparirana životinja uredno upisana, mesečno ih je između 300 i 350. Za 40 godina to je više od 12.000 životinja. Radio je za nacionalne parkove Taru, Đerdap i Kopaonik, za različite muzeje i fakultete, punio izložbene postavke, izlazio u susret lovcima i ribolovcima koji su mu svoje trofeje slali poštom ili donosili.

- Trenutno obrađujem kompletan riblji svet reka Srbije za Muzej ihtiologije u osnivanju pri jednom od fakulteta u Kragujevcu. Deo sam završio i profesori su odneli petnaestak vrsta riba, a radiću još deveriku, mladicu, lipljan... Otvaranje postavke je u maju. Riba se, inače, teško preparira, a najteže joj je odrati kožu da se ne skine boja. Za štuku od pet kilograma treba mi sat i po do dva. Potom od stirodura pravim model tela, obrađenu kožu ušivam sa donje strane i navlačim. Finiš je dekoracija i lakiranje da bi preparat izgledao kao pravi - upoznaje nas Milosavljević sa procesom rada.

Ptica se, kako nam je ispričao, lakše radi od ribe, jer perje prekrije sve nedostatke. Od ptica, za lovce najviše radi divlje plovke, šumske šljuke i različite vrste fazana, a od riba mrenu, skobalj i štuku. Prvog fazana preparirao je kad je imao 16 godina, a prvu ribu sa dvadeset. Preparirana riba ima prirodnu samo kožu, a ptica, osim kože i perja, još noge i kljun. Sve ostalo je veštačko i stvar je umešnosti majstora da izgleda kao pravo. Od rečnih riba naš sagovornik izdvaja soma od 86 kilograma, a od egzotičnih - list.

- Zapamtio sam kad sam preparirao iguanu koja se slučajno smrzla u stanu jednog uglednog Paraćinca. To je gušter sa Galapagosa i rad na njemu je bio vrlo zahtevan. Kad je o krznašicama reč, štavljenje kože sam morao da učim u Kragujevcu, mada se koriste iste hemikalije kao i kod tekstila. Koža se drži u specijalnim rastvorima najmanje mesec dana, čime se štiti i obezbeđuje trajnost. Kod ptica to traje kraće, 10 do 15 dana, da se stabilizuje perje. Zato se one lakše i brže obrađuju nego, recimo, lisica i šakal od čijeg krzna ponekad sašijem šubaru ili prsluk - priča nam ovaj vrsni poznavalac životinja.

Dobrih preparatora u Srbiji ima svega nekoliko, a u Šumadiji i Pomoravlju - Milosavljević je jedini. Kaže da je to tako jer prepariranje životinja zahteva, pre svega, "jak želudac", ali i svestranost, jer preparator istovremeno mora da bude dobar kasapin, i iskusan modelar i krojač, a anatomiju životinja mora da poznaje "u prste".

MEDVED USPOMENA, KROKODIL ŽELjA

TRENUTNO "u rukama", kreativni Drenovčanin ima četiri glave vuka. Rado se seća medveda od 320 kilograma, najvećeg koga je ikad preparirao, kod kog su mu jastučići na šapama bili poseban izazov. Uradio je i mečku od 180 kilograma. Želi još da preparira krokodila. Kada je reč o gmizavcima, Milosavljević je uspeo da napuni najrazličitije vrste zmija i tvrdi da jedini u Srbiji zna da uštavi zmijsku kožu.