ELITI SMETA PETAR PAN: "Dizni" povukao crtane filmove koji "podstiču rasizam i stereotipe", da li su ugroženi Tolstoj ili Dostojevski

Uklonjeni su, kako je saopštila kompanija "Dizni", zbog širenja rasističkih sadržaja i neprihvatljivih stereotipa!

Još prošle godine ova kompanija je svaki put pre emitovanja nekog od "spornih" filmova objavljivala upozorenje da "program sadrži negativne prikaze ili loš tretman ljudi ili kultura", i da su "ti stereotipi bili pogrešni tada i pogrešni su sada".

U "Dambu" iz 1941. godine sporno je to što vrane koje pomažu Dambu da leti "imaju prenaglašene crnačke glasove", a glavna se zove Džim Krou, kao "aluzija na set segregacionističkih zakona na jugu SAD u to vreme". "Petar Pan" iz 1953. navodno ismeva domorodačku kulturu, Indijance prikazuje kao ljude koji "pričaju nerazumljivim jezikom" i naziva ih "crvenokošci". Sijamske mačke iz "Maze i Lunje", iz 1955, "podgrevaju" azijatske stereotipe, a kralj Luj iz "Knjige o džungli", iz 1968, "rasistička je karikatura Afroamerikanaca".

- Ako na taj način počnemo da analiziramo sve što je ljudska vrsta stvorila, u svemu možemo, iz ugla današnjih standarda, naći nešto negativno ili politički nekorektno: od "Grofa Monte Krista" i "Tri musketara", do narodnih epskih pesama i istrage poturica u Njegoševom "Gorskom vijencu" - kaže dečji psiholog Biljana Lajović. - Ta vrsta preterivanja ne valja i predstavlja skretanje pažnje sa suštine i učitavanje sasvim drugačijih konotacija. Suština je kakav primer mi dajemo deci ponašanjem.

Ona naglašava da ne zna nijedno dete koje je postalo rasista zbog pomenutih crtaća. Naprotiv, iz njih uče, baš kao i iz bajki, da se oslobode straha, razreše konflikte i izbore se sa određenom situacijom, uče se prijateljstvu i da razlikuju dobro i zlo.

Sa njom se slaže i dečji psiholog Branka Tišma. Ona primećuje da u starim animiranim filmovima možda ima replika koje "paraju uši" novim generacijama, jer odudaraju od proklamovanih vrednosti, ali rešenje nije u njihovoj zabrani, već u ponovnom sinhronizovanju.

- Stari "crtaći" razvijaju neophodne socijalne i psihološke vrednosti kod dece. Novi crtani su možda politički korektniji, ali nisam sigurna da podstiču empatiju i humanističke vrednosti. Agresivnim bojama i zvucima koji se prebrzo smenjuju još neko vreme čine dete nadraženim - kaže Tišma.

Pitanje je, međutim, da li je odluka "Diznija" samo nepromišljena i pomodna, ili iza nje stoji novi Makartijevski "lov na crvene veštice". Prof. dr Ljubiša Despotović, politički sociolog, veruje da se iza navodne zaštite interesa dece kriju globalističke elite koje kreiraju nove generacije tzv. serijalnih jedinki (svi liče jedan na drugog, razmišljaju i ponašaju se isto).

- Ne isključujem da će jednog dana, sa aspekta današnjih standarda, zabraniti i Tolstoja ili Dostojevskog - kaže prof. Despotović. - To je nedopustivo, jer mi nemamo pravo da sudimo umetničkim delima ili istorijskim ličnostima iz ugla današih standarda, već samo iz ugla onovremenih. Globalističke elite, međutim, uspostavljaju nove standarde postfestum preko svojih transmisera u kulturi i medijima. Istovremeno, na njihovom udaru nisu sadržaji prepuni nasilja, socijalne i kulturne patologije i estetizacije zla i nakaznosti. Deca gube kompas šta je stvarno, a šta virtuelno. Tako sluđeni pretvaraju se u jedinke koje je lako oblikovati po željenom modelu.

POČELO S "PROHUJALIM S VIHOROM"

ANTOLOGIJSKI film "Prohujalo s vihorom", ovenčan sa 10 oskara, skinut je u junu prošle godine sa platforme HBO Maks, jer "prikazuje etničke i rasne predrasude". Da apsurd bude veći, Hati Mekdaniel prva je Afroamerikanka koja je dobila Oskara za ulogu sluškinje Mani.