GORDANA JE ŠETALA NOVIM SADOM I SRELA PROSJAKA: Kada mu je prišla bliže sa jezom je shvatila da ga poznaje

Srećemo ih svaki dan i često okrenemo glavu pred njihovim očima, problemima i životom koji krije velike tajne. Takav susret desio se doktorki Gordani dok je šetala ulicama Novog Sada.

Doktorka Gordana Jovin je jednog dana, baš kao mnogi od nas, prošetala posle posla da razbistri misli i skrene pažnju sa trenutnih dešavanja. Tada je u podzemnom prolazu srela dobro poznat lik, beskućnika koji se sklonio od ciče i hladnoće.

Čovek je sedeo i čekao da mu neko udeli koji dinar. Vratila se, prišla i ugledala kolegu sa fakulteta. Tada je svoje iskustvo prenela u objavi na Fejsbuku.

- Danas sam ponovo dobila lekciju iz života. Posle napornog dana poželela sam prošetati centrom. Hladno januarsko veče, u pothodniku primetim čoveka koji svira melodiku, učinio mi se njegov pogled poznatim. Razmišljam , "Hladno je sedeti na stepenicama i sakupljati milostinju". Kada sam se vratila priđem mu, pogledam ponovo u oči i sretnem uplašen pogled, ali poznatog čoveka - započela je uvod u priču doktorka Jovin.

Na njeno pitanje da li se možda poznaju čovek joj spuštenog pogleda odgovori potvrdno. Poznaje i njega i njegovu sestru, piše Gordana.

- Pitam ga kako je, da li ima gde da živi, da li je sam…

Završio je stomatologiju i počeo specijalizaciju, saznaje da živi u Sremskim Karlovcima, da nekako preživljava, ne radi i ima uspostavljenu dijagnozu.

– Odlazim pomalo tužna pitajući se "gde se čovek sapleo, o život". Toliko je ispita položio, izbegao iz Slavonije i onda ostao sam i pukao… Odlučila sam da pokrenem humanitarni fond ili organizaciju za kolege u nevolji. Moramo naći načina da kada nam je dobro odvojimo jedan dinar za one u nevolji… Puno je samih ljudi u nevolji i biće ih još više – napisala je doktorka na Fejsbuku.

Ona je pozvala svoje ostale kolege i sve ljude dobre volje, da osmisle kako da organizuju pomoć i podrže ovu solidarnu i humanu inicijativu.

(Blic)