DOBRI LEKAR LJUDSKE DUŠE: Dr Siniša Jovović, posthumani dobitnik nagrade "Kapetan Miša Anastasijević"
SAMO ljudi koji toliko volje ljude mogu da budu uspešni lekari njihovih duša, kakav je, neosporno bio primarijus dr Siniša Jovović, neuropsihijatar iz Loznice, koji je, nažalost, tragično izgubio život na drumu početkom ove godine. Dr Siniša, koji je, pored pacijenata u Srbiji, pregledao, zbrinjavao, i lečio na hiljade njih iz Republike Srpske i BiH, sada je neka vrsta legende.
Foto: Lozničke novost
Ovo ističe Vlado Markanović, direktor novosadske Media invent, koja sa Univerzitetom u Novom Sadu i Privrednom komorom već dve decenije vodi manifestaciju „Put ka vrhu“, u Srbiji i RS, dodeljujući nagradu „Kapetan Miša Anastasijević“.
Nema pacijenta, pa ni najtežeg, koji nije otišao od njega vedriji, sigurniji i spremniji za život, bez obzira šta on nosi -kaže Markanović, dodajući da je dr Jovović zaslužio ovo visoko uzdarje kojim će da se ponose njegovi najmiliji.
Dr Jovović je slovio od prvih dana, za vrsnog i poslu posvećenog pshijatra. U toj oblasti se neprestano usavršavao, premenjujući znanje u praksi, ali i pišući mnoge stručne radove u časopisima u zemlji i inostranstvu. Jedno vreme bio je načelnik Psihijatrijskog odeljena Opšte bolnice u Loznici. Slovio je, ne samo za dobrog lekara, već i za svestranog intelektualca, pokazujući veliko interesovanje za razne oblasti počev od filozofije, istorije, književnosti i umetnosti. Bio je jako posvećen veri pravoslavnoj i SPC. Najčešće je, osim na bogosluženja, u staroj lozničkoj crkvi, odlazio u Manastir Tronošu, kod Loznice, srednjevekovnu zadužbinu Nemanjića iz srednjeg veka. Bio je na hodočašću u mnogim svetinjama u zemlji i inostranstvu.
Uvek je ljude dočekivao širokim osmehom uz srdačne pozdrave, podjednako na ulici i u ordinaciji. Stekao je mnogo prijatelja u Loznici i okolini. Uz Loznicu i Srbiju, kao i RS, jako je bio vezan za Crnu Goru, odakle su njegovi roditelji, Dušanka i Mulitin, došli u Loznicu. Iza sebe je ostavio dva sina, suprugu, staru majku Dušanku, dva brata i njihove porodice.
I pre nego što će da postane specijalista, neuropsihojatar, i sudski veštak, bio je omiljeni lekar opšte prakse. Voleo ga je čitav grad, od najmlađih do najstarijih. Stalno je gradio ljubav prema ljudima, uz brigu o njima i njihovom zdravlju. Zato ga žali svako ko ga je iole poznavao.