SAMO DA ŠTO PRE VIDIMO UNUKE: Odziv za vakcinaciju posebno je dobar kod starijih od 65 godina, koji spadaju u najrizičniju grupu

Poznato je da su u grupi najrizičnijih u opštoj populaciji za obolevanje stariji od 65 godina, pa i ne čudi njihova zinteresovanost za imunizaciju. Od nešto više od 250.000 vakcinisanih, koliko ih je ukupno bilo početkom ove nedelje, veliki broj građana upravo je u trećem dobu. Kako nam je potvrđeno u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, samo u gerontološkim centrima do sada je cepivo primilo više od 6.500 korisnika.

Ukupan broj starijih koji su se odlučili za vakcinaciju još se ne zna, budući da je imunizacija onih starijih od 75 počela tek pre desetak dana, a u međuvremenu je, sa zakazivanjem ili bez njega, strpljivo čekajući u redu, svoju dozu primilo i na hiljade drugih penzionera. Među njima je i Milena Spasojević iz Velike Plane.

- Snaha iz Beograda me je prijavila. Javili su mi se posle dva dana. Kad sam stigla u zakazano vreme, sve je proteklo odlično, završila sam za 15 minuta. Najpre su mi izmerili temperaturu, pitali su me da li imam alergiju, koje lekove pijem i od kojih bolesti bolujem. Rekli su mi da ću dobiti kinesku vakcinu i zakazali su mi revakcinaciju za 12. februar - priča ova penzionerka.

Sutradan su je, kako kaže, zvali da vide kako se oseća. Nikakvih propratnih simptoma nije imala, baš kao što ni pre toga nije imala posebnih želja za vrstom vakcine.

- Bilo mi je svejedno koju ću primiti. Želela sam samo da budem zaštićena, da mogu normalno u goste da mi dolaze deca i unuci, da ne strepimo svi da li će me neko nehotično zaraziti. Nemam strah od vakcina, one su spasle svet od mnogih bolesti, posebno u mom okruženju od velikih boginja - kaže gospođa Milena.

O detaljima u vezi sa vakcinama ni ona, kao ni većina penzionera, ne zna mnogo. Draginja Mićić, lekar u jednom beogradskom privatnom domu za stare, objašnjava da najpre treba znati da je vakcina vrsta leka koja priprema naše telo za borbu protiv neke konkretne infekcije, uzročnika određene bolesti.

- Vakcine sadrže nereaktivne ili oslabljene fragmente organizma koji izaziva bolest ili obrazac koji će pokrenuti istu reakciju - naglašava doktorka. - To imuni sistem u telu navodi da prepozna uljeza ako se sretne sa njim i proizvede antitela, kako bi telo naučilo da se protiv njega bori. Malo je verovatno da će se onaj ko je dobio vakcinu ozbiljno razboleti, ali jedan mali deo ljudi doživi neželjene efekte i to su najčešće bolovi u rukama, mišićima ili privremeno povišena temperatura.

Dr Mićić savetuje starije od 65 da se, ukoliko smatraju da su u povećanom riziku zbog toga što imaju neke pridružene bolesti, poput dijabetes melitusa, hronične opstruktivne bolesti pluća, hipertenzije, alergijskih reakcija, alergija na penicilin i slično, bez ustezanja obrate izabranom lekaru ili epidemiologu.

- Oni koji su preboleli kovid nisu u grupi prioritetnih pacijenata koji bi trebalo da dobiju vakcinu, ali svakako treba da je prime - kaže naša sagovornica. - Sada je preporuka da svi treba da se vakcinišu, i to što veći broj odraslih, da bi se sprečilo dalje širenje. Imunizacija milijarde ljudi sprečiće prenošenje kovida 19 i utrti put takozvanom imunitetu krda, a kada jednom to postignemo, brže ćemo moći da se vratimo normalnom životu.

Među onima koji će se vakcinisati je i Nadežda Satarić, predsednica udruženja "Amiti", koje se bavi problemima starijih generacija.

- Naravno da ću se vakcinisati da zaštitim sebe od moguće zaraze, da zaštitim druge zbog mogućnosti prenosa virusa i da doprinesem kolektivnom imunitetu zajednice - kaže Satarićeva.

Njena organizacija još nema podatke koliko se starijih odazvalo do sada, ali kaže da zna da postoji interesovanje za imunizaciju:

- Poznajem i one koji su se već vakcinisali i, kako kažu, nisu dugo čekali od prijavljivanja, neki dva dana, a najduže deset. Ti, stariji, kažu i da nemaju negativne reakcije na vakcinu, a cepivo koje su dobili je bilo rusko ili kinesko.

Oni koji su dobili svoju prvu dozu naveli su različite razloge za tu odluku. Mnogi od njih su aktivni i rade sa decom ili odraslim osobama, pa ne žele ni sebe, ni druge da dovedu u rizik. Drugi pak navode da su željni odlazaka na kulturne manifestacije, kojih i sada ima i održavaju se, ali ih oni ne posećuju upravo zbog straha da se ne razbole.

- Treći jednostavno kažu da veruju lekarima i zato se vakcinišu, a ima i onih koji i ne razmišljaju o razlozima, već jednostavno poštuju instrukcije koje dolaze od, kako kažu, "Vučića i ostalih državnika". Poznajem i one koji ne žele da imaju dilemu šta im je činiti po tom pitanju. Neki od njih, prema sopstvenom priznanju, sumnjaju da li su te vakcine dovoljno sigurne i da li su valjano testirane. Drugi kažu da su se naslušali najrazličitijih stavova i da čekaju da vide šta će biti sa onima koji su se vakcinisali, pa će onda doneti odluku. Ima i onih koji to izbegavaju iz straha da im cepivo ne pokrene hronične bolesti koje već imaju, pa da im se ne iskomplikuje zdravstveno stanje - objašnjava Satarićeva.

Svi naši sagovornici saglasni su da su stariji građani dobro obavešteni o samom činu vakcinacije, ali ne i o dobrobitima od nje, kao ni o eventualnim posledicama.

ALERGIČNI NA CEPIVO

ONI koji odbijaju vakcinaciju imaju različite razloge, baš kao i oni koji se za nju zalažu. Pojedinci, stariji od 90 godina, prema rečima Nadežde Satarić, kažu da nigde ne idu iz kuće, pa im vakcina i ne treba. Ima i onih koji zbog alergija ili nekih drugih oboljenja ne smeju da prime cepivo.