KOJE SU GLAVNE RAZLIKE IZMEĐU VAKCINA? Dr Ana Banko objašnjava da li cepivo deluje protiv novog oblika virusa

Novosti online 26. 01. 2021. u 14:00

U SRBIJI je u toku vakcinacija protiv virusa korona . Na građanima je da odluče koju će vakcinu primiti, a mnogima i dalje nije jasno kakve su razlike između cepiva i za koju treba da se opredele.

Foto: R. Šegrt

Docent dr Ana Banko, virusolog Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, objašnjava da je svaka vakcina do sada prošla rigorozna ispitivanja te da su sve bezbedne.

Ona je rekla da su vakcine testirane na više desetina hiljada dobrovoljaca, a da je broj primljenih doza u svetu trenutno oko 60 miliona.

- Ove činjenice govore o bezbednosti vakcine, a prednost jednih u odnosu na druge možemo proceniti tek na osnovu analize rezultata i efekata imunizacije za više od pola godine - kaže dr Banko.

Virusolog Banko objašnjava da ipak postoje razlike u vakcinama, a one se ogledaju u načinu njihove proivodnje, pa samim tim i kako podstiču naš imuni odgovor na kovid-19.

- Vakcine koje su do sada u svetu registrovane protiv kovida zasnovane su na tri principa. Od kojih su čak dva inovativna. Vakcina "Sinofarma" proizvedena je na modelu inaktivnog virusa. RNK vakcine, poput onih kompanija "Fajzer" i "Biontek" i "Moderna", do sada su razvijane u domenu onkologije, ali su takođe pre nekoliko godina rađene kliničke studije i na virusnoj RNK vakcini protiv besnila. Ovim vakcinama se ubacuje se iRNK, koja predstavlja kratkotrajno uputstvo da mašinerija naše ćelije sama napravi S protein, a onda i antitela. Zbog nestabilnosti RNK vakcine zahtevaju čuvanje na izuzetno niskim temperaturama, ali je njihova prednost u jednostavnosti proizvodnje i brzoj modifikaciji RNK u slučaju pojave novih sojeva. "Sputnjik V" i "AstraZeneka" su vakcine koje su informaciju za sintezu S proteina upakovale u umrtvljen adenovirus. Dakle, adenovirus se koristi kao nosač koji obezbeđuje siguran ulazak ove informacije u našu ćeliju, a ne može da izazove oboljenje - ispričala je detaljno dr Banko.

Na pitanje da li vakcinu mogu da prime ljudi sa autoimunskim bolestima, dr Banko je rekla da do sada nisu rađena takva ciljana klinička ispitivanja.

- Dve najvažnije činjenice jesu da proizvođači ne uključuju autoimunost kao kontraindikaciju za vakcinaciju, kao i to da zvanična udruženja daju preporuku da osobe sa autoimunskim bolestima prime vakcinu - rekla je on.

Ona je dodala i da ljudi koji su "alergični na penicilin kao i razne polene, lekove, hranu, lateks i slično nisu zvanične kontraindikacije navedene od strane proizvođača".

(Politika)

Pogledajte više