"NOVOSTI" OTKRIVAJU - RAČUNAR POKREĆE NEPOKRETNU RUKU: Naši naučnici pomažu ljudima posle moždanog udara

Program koji će omogućiti bržu i efikasniju rehabilitaciju osmislio je tim srpskih naučnika na čelu sa dr Andrejem Savićem, naučnim saradnikom Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, a projekat HYBIS, finansijski je podržao Fond za nauku Srbije u okviru Programa za izvrsne projekte mladih istraživača - PROMIS.

U razgovoru za "Novosti", dr Savić otkriva da je u planu da do 2025. HYBIS omogući milion rehabilitacija ruke u Evropi. U tom cilju, planiran je razvoj takozvanog "Mozak-računar interfejs sistema" (Brain-Computer Interface - BCI). On se sastoji od uređaja za merenje električne aktivnosti neurona kore velikog mozga postavljanjem senzora na površinu glave osobe (poznatije kao EEG merenje) i uređaja za električnu stimulaciju mišića koji, preko elektroda postavljenih na mišić, isti aktivira i pokrene, čak i ako osoba nije u mogućnosti da svojevoljno izvrši pokret.

- Srce sistema su algoritmi veštačke inteligencije (mašinsko učenje) koji prepoznaju, direktno iz aktivnosti mozga, nameru osobe da pokrene oslabljene ruke i aktiviraju u pravom trenutku električnu stimulaciju, koja željeni pokret veštački generiše - objašnjava dr Savić. - Ponovnim zatvaranjem sprege između mozga i mišića omogućava se osobi da aktivno vežba pokrete, koje nije u mogućnosti da voljno kontroliše bez ovakvog uređaja. Naša pretpostavka je da će ovakav vid terapije, zasnovan na novim tehnologijama i najnovijim otkrićima iz oblasti neuronauka, biti po efikasnosti superioran u odnosu na konvencionalne metode rehabilitacije nakon moždanog udara.

Ideja za HYBIS projekat je proistekla iz Savićevog dvanaestogodišnjeg rada u oblasti biomedicinskog inženjerstva, usmerenog pretežno upravo na BCI tehnologije, koje su bile i predmet istraživanja u njegovoj doktorskoj disertaciji. Svake godine, 15 miliona ljudi širom sveta doživi moždani udar, a jedna trećina ostane trajno onesposobljena. Broj obolelih se povećava i u zemljama Evropske unije, sa procenjenih 1,1 milion godišnje 2000. godine na više od 1,5 miliona do 2025. godine. Statistika upozorava da 70 odsto preživelih ima deficit funkcije gornjih ekstremiteta, a 40 odsto ne može dugoročno da koristi jednu ruku.

- Krajnji korisnici uređaja su pacijenti koji su preživeli moždani udar i kao posledicu imaju oslabljenu funkciju šake, mada se ključne metode i ideje mogu primeniti i za rehabilitaciju donjih ekstremiteta - ističe naš sagovornik. - Dakle, kandidat za ovu vrstu terapije je osoba nakon moždanog udara, pre svega u ranim fazama oporavka, koja je dovoljno kognitivno očuvana da može da prati instrukcije i učestvuje u terapiji.

Savić navodi da se o potencijalnoj komercijalizaciji i široj primeni ovih tehnologija može razmišljati tek nakon završetka planiranih projektnih aktivnosti. Dobijeni rezultati mogu biti polazna tačka za dalja istraživanja i otkrića, radi boljeg razumevanja kompleksnih mehanizama rehabilitacije mozga, nakon moždanog udara. Takođe, mogu poslužiti i kao polazna tačka za razvoj novih tehnologija i terapijskog uređaja u okviru nekog razvojnog projekta u naučnim institucijama ili kompaniji.

- Očekivane prednosti BCI tehnologija, u poređenju sa konvencionalnim rehabilitacionim metodama su u činjenici da ove metode ciljaju mozak, pružajući direktan uvid u moždanu aktivnost korisnika tokom rehabilitacije što omogućava optimizaciju konvencionalne terapije - ističe dr Savić.

- Ove metode takođe omogućavaju automatizaciju rehabilitacije smanjujući troškove zdravstvenog sistema (kraći prijem, manje ambulantnih terapeuta, manje tereta za negovatelje i mogućnost kućne rehabilitacije). HYBIS projekat cilja, da ponudi i testira potpuno novi koncept upravljanja terapijskim BCI sistemom, koji bi omogućio efikasniju rehabilitaciju ciljano stimulišući prirodne resurse mozga za reorganizaciju i oporavak.