SPONE SRPSTVA I RUSIJE SVETE: Oni razotkrivaju mnoge nepoznanice o viševekovnim vezama dvaju naroda
RAZOTKRIVAJU se nepoznanice o viševekovnim sponama srpskog i ruskog naroda, istraživačkim projektima koje sa saradnicima diljem Rusije, Srbije i dijaspore oba naroda radi Ksenija Radojičić, profesorka ruskog jezika u znamenitom Takovu, kod Gornjeg Milanovca.
Ona je osnovala Udruženje "Ksenija - ruski jezik" koje uspešno deluje pet godina. Ta škola se pobratimila sa školom u ruskom gradu Starodubu.
U traganju za sličnostima Srba i Rusa od pamtiveka do danas, najpre se pročulo Ksenijino istraživanje kulta Svetog Save u Rusiji, o čemu je srpska javnost dotad malo znala.
- Kult Svetog Save u Rusiji traje od vremena njegovog žitija i - još jača. Rusi, najverniji pravoslavlju, zovu ga zaštitnik Srpstva i Rusije svete! Na Svetu Goru otišao je sa ruskim monahom, što je osnova kasnijih veza sa Rusijom - objašnjava profesorka Radojičić.
REVOLUCIJE
- OSIM sličnosti, primećuje profesorka Radojičić, iste posledice po oba naroda imaju Oktobarska revolucija i građanski rat u Srbiji 1941-1945.
- Ni mi ni Rusi još nismo pomirili dve zaraćene bratoubilačke strane!
UDRUŽENjE je održavalo predavanja "Putevima Svetog Save u Rusiju", o dokazima srpskih i ruskih veza u doba njegovog žitija i svetosavskog nasleđa, sa Rusijom.
- One počinju delom Svetog Save "Nomokanon Zakonopravilo", u našem narodu poznatom kao "Krmčija" a u ruskom "Kormčaj". To delo je u 13. veku preko Bugarske donešeno u Rusiju.
Postoje četiri ruska prepisa "Krmčije". Kult Svetog Save u Rusiji razvio se dotle da i Rusi stolećima do danas, iako nemaju krsne slave kao mi Srbi, slave Savindan, ali dva dana ranije nego mi, 25. januara! - nastavlja naša sagovornica.
NEMARNOST PREMA ĆIRILICI
- U ODNOSU na rusku ćirilicu, naša mora da se brani. Ima tu sudbine malih jezika, ali i naše nemarnosti prema svom jeziku. Oko 90 odsto natpisa u Srbiji su na latinici, često netačno. Mlade generacije se ne uče da čuvaju svoj jezik, neguju žargon, što je možda logično za taj uzrast, ali ne za javne medije koji upotrebom istog uništavaju svoj jezik. Na svetskom nivou, srpska dela odštampana latinicom često se indeksiraju kao hrvatska baština. Rusi imaju godišnju akciju "Totalni diktat" za promociju svog jezika, u aprilu se održava na svetskom nivou, u pripremi učestvuju najpopularniji pisci. On se piše u skoro svakom gradu Rusije, dosad su učestvovali Čačak, Beograd, Aleksandrovac, Novi Sad i Bajina Bašta - podseća prof. Ksenija Radojičić.
U ruski pravoslavni kalendar, Mjesecoslov, uvrštena su tri srpska svetitelja: Simeon Mirotočivi, Sveti Sava i Arsenije Treći. O vezama svetosavlja i Rusa svedoči i freska na kojoj su prikazani Sveti Sava i Sveti Simeon Mirotočivi u hramu Arhangelski sabor u Kremlju. Crkva Svetog Save Srpskog u sibirskoj Kjahti, sedam hiljada kilometara od Moskve, sagrađena je u 18. veku. Za gradnju zadužen je bio Srbin grof Sava Vladislavič Raguzinski, rodom Hercegovac, savetnik cara Petra Velikog, osnivač ruske tajne službe.
TRAGAJUĆI za sličnostima narodnog, običajnog života Srba i Rusa, udruženje ukazuje na osobenosti slavljenja različitih prigoda.
- Rusi drugačije ispraćaju i dočekuju Veliki post. Tradicija slična našim Pokladama, Belom nedeljom je njihova Maslenica. Rusi je obeležavaju masovnije, organizuju koncerte, vašare, takmičenja u veličini i broju palačinki naročitih za tu svetkovinu, izrađuju od njih različite figure, biraju najoriginalniju figuru... Kod nas, traju maskiranja vezana za paganske običaje "teranja nečastivog". Iako imamo dosta sličnih, čak istih praznika i običaja, Detinjci, Materice i Oci su vrlo karakteristični za nas - objašnjava Ksenija.
ISTORIJSKE INFO-TABLE U ČAČKU
UDRUŽENjE je autor postavljanja originalnih info-tabli u Čačku, posvećenih srpskim istorijskim ličnostima, koji tamo imaju "svoje" ulice. Table su zajednički rad udruženja, umetnika iz Krasnodarske oblasti u Rusiji i talentovanih učenika Mašinsko-saobraćajne škole. Posvećene su caru Dušanu, županu Stracimiru, knezu Milošu, gospodar Jovanu, vojvodi Stepi, dr Dragiši Mišoviću i dr Jaroslavu Kuželju.
- Učenički radovi bili su izloženi u Krasnodaru, na Kubanskom državnom univerzitetu, kao deo međunarodnog likovnog foruma "Različiti svetovi". Cilj projekta je jačanje veza Čačka i drugih gradova sa Krasnodarom, Dmitrovskom i Novorosijskom. Table su oslikali ruski umetnici: Jelena Morozkina, Natalija Šmirdbeskaja, Irina Abramova, Eduard Abažinov Svetlana Baniškova, Vladimir Struis i Oksana Batis iz Valensije, u Španiji - veli Ksenija.
Česti gosti na tribinama udruženja su ugledni profesori, etnolozi, studenti...
- Naši studenti mogu da besplatno studiraju na čak 600 univerziteta u Rusiji, treba im samo novac za put i ništa više! Neće im nužno ni znanje ruskog jezika, niti će ih Ruska Federacija usloviti da po završetku studija ostaju tamo - najavljuje Ksenija.