BLESAK STIGAO POSLE 11 MILIONA SVETLOSNIH GODINA: Udarna vest svetskih agencija o velikoj eksploziji u svemiru zakasnila devet meseci

Događaj, svakako, zaslužuje naslovne strane, ali ono što je preneto kao hitno, dogodilo se još 15. aprila prošle godine!

Kako, za "Novosti", objašnjava dr Bojan Arbutina, šef Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, naučnici iz međunarodne kolaboracije Fermi-LAT, zadužene za teleskop za gama zrake na svemirskoj opservatoriji Fermi, objavili su 13. januara rad u prestižnom časopisu Nature Astronomy, u kojem su analizirali snažan blesak koji se dogodio u proleće 2020. godine.

- Pretpostavlja se da je izvor detektovanog gama zračenja neobična zvezda - magnetar, u galaksiji Skulptor (NGC 253), udaljenoj od nas 11,4 miliona svetlosnih godina - kaže dr Arbutina. - To znači da se sam događaj u matičnoj galaksiji desio pre čak 11,4 miliona godina! Toliko je, naime, bilo potrebno svetlosti, odnosno, u ovom slučaju gama zracima, da stignu do naše galaksije, Mlečnog puta, to jest Zemlje.

Profesor Arbutina ističe da se događaj iz aprila prošle godine, označen kao GRB 200415A, vezuje upravo za magnetar. Ovo je prva tako snažna erupcija detektovana nakon lansiranja satelita Fermi 2008. godine.

- Tim Fermi-LAT je u radu razvio model kojim objašnjava drugi talas zračenja, nakon prvog bleska koji je trajao svega oko 140 milisekundi, ne duže od treptaja oka - ističe dr Arbutina. - Pretpostavlja se da ovo sekundarno, sinhrotronsko zračenje dolazi od elektrona ubrzanih na udarnim talasima koji interaguju sa okolnom sredinom daleko od magnetosfere magnetara. Istraživanje će pomoći boljem razumevanju ovih objekata i posledica koje mogu da imaju na okruženje.

Gama bleskovi su snažni izlivi visokoenergetskog elektromagnetnog zračenje, koji se primarno vezuju za sudare neutronskih zvezda i neke eksplozije supernovih. Manji broj njih potiče od magnetara.

- Neki bleskovi, ukoliko su dovoljno snažni i dovoljno blizu, mogu da utiču na Zemljinu jonosferu i radio-komunikacije - navodi naš sagovornik. - Blesak detektovan 27. decembra 2004, kao SGR 1806-20, vezan za magnetar u našoj Galaksiji, uspeo je da poremeti instrumente na satelitima koji kruže oko Zemlje. Ove probleme, u većini slučajeva, prave erupcije na Suncu, ali su gama bleskovi i erupcije magnetara višestruko energičniji. Srećom, ovo su retki događaji i većina koje detektuju potiču iz galaksija dalekih Zemlji.

CRVENI DžIN I BELI PATULjAK

BOJAN Arbutina objašnjava da je evolucija zvezde primarno određena njenom masom. Zvezde poput našeg Sunca, nakon faze takozvane crvenog džina, tokom koje se enormno rašire, završavaju kao beli patuljci, dimenzija ne većih od Zemlje, dakle, prečnika nekoliko hiljada kilometara.

- Masivne zvezde, međutim, završiće svoj život u eksplozijama supernove, nakon kojih ostaju kompaktni ostaci, neutronske zvezde i crne rupe - navodi on. - Magnetari su zapravo neutronske zvezde, objekti dimenzija reda veličine 10 kilometara, sa izuzetno jakim magetnim poljem.