KAKO SE "SMEDEREVKA" ISELILA IZ SMEDEREVA: Nadaleko čuvena sorta grožđa i vina gaji se na još samo 200 hektara u svom rodnom kraju

Smederevo je počastvovano smederevkom, poznatom domaćom autohtonom sortom koja se nekada odavde izvozila po svetu. Danas, malo je smederevske smederevke, i vina i grožđa od kojeg se ono pravi, a Smederevci često nazdravljaju rajskim pićem proizvedenim u Grčkoj, Turskoj, Bugarskoj.

Kada u rodnom mestu smederevke, u nekoj od kafana, a malo ih je ostalo, poželite bocu starog dobrog vina, kao uvreda i loš vic može da vas pogodi što će vam poslužiti onu iz Kruševca ili Tikveša, ili da vas zaboli ako je - bugarska.

Kako bi se tek uvredio rimski imperator Marko Aurelije Prob, čije su vojničke legije, baš ovde, na obroncima Zlatnog brda, tadašnjeg Mons Aureusa, posadile prve čokote vinove loze.

Zaboravljeno je i da su na svetskoj izložbi u Bordou 1882. godine, smederevska vina ovenčana slavom i priznanjima, i kako su krajem 19. veka trgovci iz evropskih zemalja dolazili i kupovali smederevsko grožđe i vino, a zatim ga prodavali u Švajcarskoj, Austriji, Francuskoj.

Kraljevi, sultani, umetnici - ovde su uživali u ovom belom vinu. Domaća loza čuvala se brižljivo, a vinogradi nicali jedan za drugom. Smederevka se pila na svim stranama sveta.
U zlatno vreme Poljoprivrednog kombinata "Godomin", smederevka se bukvalno proizvodila na tone, i vina od nje bilo je na svakoj trpezi tadašnje velike zemlje, one "od Vardara do Triglava".

- PK "Godomin" imao je svojevremeno više od 1.000 hektara pod vinovom lozom, a godišnje se proizvodilo čak 20.000 tona smederevke. Pamtim i rekord u podrumu. Za 24 sata prerađeno je, verovali ili ne, 127 vagona grožđa. Da svi razumeju, to je više od milion i dve stotine kilograma u danu - priseća se danas Dobrica Marković, nekadašnji direktor podruma i vinograda "Godomina".

Kada je propao "Godomin", manji proizvođači izgubili su jakog partnera sa velikim preradnim kapacitetom. Kupci su sve više tražili vina od uvoznih, skupljih grožđa. Mnogi su iskrčili vinograde i posadili voće koje se bolje plaćalo. Koliko je smederevke preživelo, teško je utvrditi.

- Od 2.500 hektara pod vinogradima, danas imamo jedva 800 hektara. Smederevka se gaji na skromnih 200 hektara. Dominantne su konzumne sorte, one koje idu u upotrebu u svežem stanju - kaže inženjer voćarstva i vinogradarstva Boban Marković iz Poljoprivredne stručne službe u Kolarima.

Do pre desetak godina, ovdašnju smederevku mogli ste naći jedino kao muzejski primerak - na policama Zavoda za poljoprivredu, gde i danas čuvaju boce iz prošlog milenijuma.
Bilo je godina kada su lokalni vinari, umesto u rodnom gradu, smederevku nabavljali u drugim gradovima kako bi napravili vino.

U poslednjoj deceniji, stidljivo ali istrajno, ova sorta vraća se u rodni kraj. Među prvima to je učinio Dragan Vasić iz vinarije "Janko", i to je jedno vreme bila jedina ovdašnja smederevka koja se pravi i prodaje pod tim imenom.

Danas smederevku prave i u vinariji "Plavinac" - fabrici ukusa, mirisa i boja. Ima je u nekoliko manjih podruma, kao što su "Ilić" i "Gitarić". Neki je samo za svoju dušu i prijatelje prave po tradicionalnoj recepturi.

Vina od smederevke su prijatnog i osvežavajućeg ukusa, a dobra su i kada se kupažiraju sa kvalitetnim vinima, kao što čine u vinariji Jeremić.

- Iz želje da jedinstvenu sortu po mestu rođenja, smederevku, podignemo na viši nivo, spojili smo je sa plemenitom sortom sovinjon blank, i tako dobili jedan vinski "duet" - kažu u vinariji Saše Jeremića.

Za bekrije, melem za dušu je 'ladan špricer, a pričaju da je najbolji upravo sa čuvenom smederevkom. Zahvaljujući zaljubljenicima u vino koji su rešili da Smederevu vrate ono što je izrodilo, melema ima i ovih, posebno prazničnih dana. Za dušu i za lek. Nazdravlje.