DUGOROČNA VREMENSKA PROGNOZA: Čeka nas zima sa više snega i mrazeva, a evo kakvo će biti proleće
POSLE prvog snega u nižim krajevima zemlje meteorolozi najavljuju da je pred nama hladniji deo zime, koji će potrajati do 18. februara. U ovom periodu imaćemo maksimalne dnevne temperature ispod nule i do minus 15 stepeni uz češće snežne padavine, čak i u nižim predelima. Malo toplije dane prognostičari očekuju od 20. do 25. januara, kada sledi novo zahlađenje.
Foto: D. Balšić
Jutarnji mrazevi
Prema rečima meteorologa, očekuje nas zima koja će biti hladnija i sa više padavina nego lane.
- Ostatak zime bi nam doneo relativno česte padavine, znatno češću pojavu snega nego dosad, dok posle ovog januarskog hladnog talasa postoji određena verovatnoća za još jedan dosta hladan interval od 3. do 18. februara, kada bi uz sneg mogao uslediti i period nešto jačih jutarnjih mrazeva, ponegde sa temperaturom i do minus 15, uz dnevne maksimume ispod nule - kaže meteorolog Marko Čubrilo.
Todorović: Na leto 35 i više stepeni
Predstojeća zima mogla bi da bude hladnija i sa više snega od prošlogodišnje, ali nas zato očekuje i leto sa više dana sa temperaturama i preko 35 stepeni, tvrdi meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Nedeljko Todorović.
- Predstojeća zima trebalo bi da bude srednje blaga. Bilo bi više snega i snežnog pokrivača u odnosu na prošlu, koja je bila skromna i po hladnoći i po snežnom pokrivaču - rekao je Todorović.
Nakon zime bogate padavinama verovatno bi došlo relativno suvo proleće, najavljuje Čubrilo.
Što se tiče proleća i leta koji su pred nama, zasad sve upućuje na to da bi prolećni period trebalo da bude nešto suvlji i malo topliji od proseka.
- Sam početak proleća, mart, još bi mogao doneti koji kasni prodor hladnoće, posebno u prvom delu meseca. Za razliku od marta protekle godine, u drugom delu predstojećeg marta trenutno ne očekuje se neko jače zahlađenje - ističe Čubrilo.
Hladniji talas
Meteorolog Đorđe Đurić kaže da sada ulazimo u period s primerenijim temperaturama za januar i da treba očekivati kasnije malo hladnije talase i sneg i u nižim delovima.
- To ne znači da ćemo konstantno imati sneg, što i nije odlika naše klime. Kod nas zimi više pada kiša nego sneg u nižim delovima i uvek bude nekoliko hladnih talasa sa snegom - objašnjava Đurić.
Osvrćući se na prethodnu zimu, Đurić kaže da je bila relativno topla i da je bilo "ozbiljnog nedostatka snega u nižim delovima", kada je samo dva dana prestonica bila pod snežnim pokrivačem.
On dodaje kako su poslednjih 10-15 godina temperature u Srbiji iznad proseka. Konkretno za Beograd, temperature su u poslednjih 30 godina, u odnosu na period od 1961. do 1990, više čak za stepen i po, što je veoma visoka vrednost.
(Informer.rs)