OTIŠLA SI U VEČNU SLOBODU... Kosovo plače za doktorkom Sonjom, stihovi njenog supruga će vam slomiti srce

Opelo je služio vladika raško-prizrenski Teodosije u prisustvu oca Mihaila, igumana prizrenskog manastira Sveti Arhangeli.

U tišini, okruženi manastirskim mirom i snegom, najbliži su slušali reči Sonjinog supruga Živojina Rakočevića, novinara i jednog od najznačajnijih srpskih intelektualaca na Kosovu i Metohiji, hroničara života i stradanja Srba južno od Ibra.

- Sa Sonjom su danas hiljade dece, ja znam, jer je bila majka toj deci. Mnogo me Goranaca zvalo. Toliko želim da im se zahvalim. Prizrenaca, ljudi sa Štrpca... Ona nije svoje pacijente ostavljala u bolnici - govorio je odlučno muž, koji se rastavljao od supruge.

- Naš život je bio po svemu neobičan. Upoznali smo se na studentskim demonstracijama u Prištini. I Priština je postala srce našeg urbanog života. Venčali smo se pred vojnim oklopnim vozilima u crkvi Svetog Nikole u Prištini. To je bilo prvo venčanje Srba posle rata - prisetio se Rakočević pored grobnog mesta svoje supruge.

- Sonja i ja smo sanjali slobodno Kosovo. Sonja svojim trpljenjem kako samo kosovski Srbi znaju da trpe. I svojim čekanjem kako jedino kosovski Srbi umeju da čekaju. Bio sam siguran da ćemo nas dvoje dočekati slobodu, a sada shvatam da je ona otišla u večnu slobodu, a da ću se ja još potucati po ovoj zemaljskoj slobodi i da će se moji Simonida, moj Dimitrije i moji braća i kumovi boriti za tu trunku dostojanstva i ljudske slobode - nastavio je govor Živojin Rakočević i dodao.

- Želim da kažem da Sonja, zajedno sa mati Irinom, dr Zvonkom Staševićem, dr Draganom Perićem...nikada, nijednog trenutka, nisu ostavili svoj narod - kazao je suprug.

Rakočević se prisetio kako je na studijama medicine počelo prijateljstvo dr Sonje Rakočević sa mati Irinom, monahinjom i doktorkom u čijem ce sestrinstvu počivati.

- Hvala ti mati Irina. Ona je bila deo tvog sestrinstva, organizacije Sveti Jovan Milostivi. Mojoj Sonji kažem da me je Bog nagradio velikim darom i ja sam mu zahvalan. I Bog mi je na Božić rekao da mi taj dar poklanja za večnost - kazao je Živojin.

- Epska sam priroda i tvrd. Govoriću nešto što je volela - rekao je Živojin Rakočević opraštajući se od supruge: "Ti si moj život videla izbliza. Primisao, pokret, reč što nisam rekao. Videla moj grč i kad stojiš iza. Slutila moju bolest nadaleko. Ti si u mom oku dok još gasne videla prva novog smeha klicu i kad se vratim domu ure kasne znala svu priču samo po mom licu".

(Kurir)