OD PRAŠINE ČISTI ORUĐE IZ NEOLITA: Vesna Vučković, jedini srpski arheolog angažovana na projektu u Izraelu
DR Vesna Vučković (49), verovatno jedini muzejski arheolog iz Srbije, koja je doktorirala u inostranstvu na Autonomnom univerzitetu u Barseloni, potpisala je dvogodišnji ugovor sa poznatim Arheološkim institutom "Zinman" pri Univerzitetu u Haifi i od 11. januara biće u Izraelu, gde će proučavati alate iz neolita i prelaza ka dobu bakra.
Foto Z. Rašić
- Moj posao kao paleoekonomista je da određujem vrednosti sirovina. U Izraelu ću da radim na analizi tragova upotrebe oruđa u neolitu, s tim što sada to neće biti samo kamen već i ostale vrste materijala koji oni tamo iskopavaju - objašnjava naša sagovornica. - Reč je o periodu oko 5.000 godina pre naše ere, kada je, izgleda, već došlo do socijalnog mimoilaženja u društvu, počinju da se javljaju klase, uključujući i zanatske, pa su nastali specijalizovani alati.
Vučkovićeva dodaje da svaka stena ima svoju priču i da postoje kamenovi različitog kvaliteta.
- Već sam ispitivala žrvnjeve, kojima se melje žito u neolitskoj zajednici, pa i kasnije, u bronzanom i gvozdenom dobu - napominje arheolog. - U Haifi ću više biti fokusirana na analizu tragova upotrebe, pored kamena ispitivaću kremen, keramiku, prelaz ka vremenu kada ljudi počinju da se služe bakrom.
Vučkovićeva ističe da je, Zavičajni muzej u njenom rodnom gradu, poslednjih godina izuzetno aktivan u istraživanjima. Kako kaže, arheologija je u gradu na Crnici samo "začeprkana", a već ima toliko neobjavljene građe. Zato će u saradnji sa Arheološkim institutom iz Beograda i kolegom Vojislavom Filipovićem da pripremi publikaciju "Arheološka građa Srbije".
- U Paraćinu je lokalitet Drenovac najviše istražen, najviše novca je tu uloženo, mada je i "Motel-Slatina", između Staklare i Glavice, dosta rađen, ali građa nije objavljena. Ranije se istraživalo drugim metodama, a prošle su čak dve decenije od poslednjih radova na "Motelu" - kaže Vučkovićeva, koja živi arheologiju ka kojoj je otac Predrag nije usmeravao iako je i sam bio arheolog.
Naprotiv, kako kaže, savetovao ju je da tu nauku ne upisuje jer je to "malo više muški posao". Zbog terenskog rada ume da bude veoma težak, a bez terena nema arheologije. Ono što je na nju najviše uticalo jesu knjige. Rasla je okružena ogromnom bibliotekom koju je otac stalno uvećavao. Posebno iz arheologije.
I NA ODMORU "KOPA"
- ZA početak, kao postdoktorand, stanovaću u nekom studentskom domu u Haifi. Veoma sam prilagodljiva, nemam nikakav problem da budem bilo gde, volim da istražujem svet. U stvari, moj najveći problem je što mi je sve zanimljivo, pa i kad sam na godišnjem odmoru utrčavam u muzej i obilazim lokalce da vidim kako žive. Mi, arheolozi, nemamo tu granicu, ne umemo da razdvojimo posao od privatnog života - zaključuje Vučkovićeva.