BEZ OBE NOGE U TEŽAK ŽIVOT PUNIM PLUĆIMA: Andra sa Stare planine - diskretni heroj junačkog srca objašnjava kako treba živeti (VIDEO)

Jovan Memedović, autor emisije "Sasvim prirodno", koja se već godinama prikazuje na RTS-u, i ove godine snimio je novogodišnji specijal. 

Prethodnih godina Novogodišnji specijali uvek su bile priče sa nekih dalekih putovanja - u Rusiju, Irsku i dalje, daleko od naše zemlje. Ove godine, Novogodišnji specijal emisije "Sasvim prirodno" snimljen je u "našem dvorištu", u Srbiji, ne jedinstvenoj i po mnogo čemu izuzetnoj Staroj planini. 

- Priče sa Stare planine doživećete daleko emotivnije i gledaćete sa mnogo više pažnje, jer to su priče koje se ne dešavaju tamo nekom, već nama; to nisu tuđe livade, šume, vode i planinski vrhovi, već naši; to nisu sudbine i borbe nekih tamo nepoznatih ljudi, već naše zajedničke - rekao je Memedović pre emitovanja specijala o Staroj planini i Staroplanincima.

Ekipa emisije obišla je 100 kilometara Stare planine, od Zaječara do Dimitrovgrada, i posetila mnoga sela, po mnogo čemu poznata. Jedinstvena zato što su tako daleko, poneka pomalo zaboravljena od sveta, poneka već odavno pusta i bez života, poneka u koje se, nekako još uvek stidljivo i sa malim, nesigurnim koracima vraća život. Staroplaninska sela koja i pored loših puteva, velikih zima, teškog stočarskog života, i dalje predstavljaju svojevrstan primer opstanka. Sela u kojima se možda vodi odlučujuća bitka za srpko selo - hoće li opstati ili nestati zauvek. 

Među velim brojem živopisnih i neponovljivih likova koji žive u tom jedinstvenom rezervatu prirode, i kako se čini, beskrajno vole svaki dan tog svog teškom života i beskrajno mu se raduju, izdvaja se jedan čovek, Zarija Tošić, zvani Andra, koji kao invalid bez obe noge, sam sa svojom ženom Rajnom živi skoro na samom vrhu planine, u kraju koji je, kako naš narod kaže, i sam Bog zaboravio. 

Do Andre i njegove žene stiže se jako lošim planiskim putem. Njihova kuća je poslednja kuća u selu - zaseok Dandžalovica, baš ispod samog vrha. 

No, sve to njima kao da uopšte ne smeta. Kako Andra kaže, fale mu samo ljudi, voli da vidi čoveka, a ljudi tamo nema pa nema. No, na asfaltu, kako kaže, ipak nikako ne može. Radio je dvadeset godina u Knjaževcu, probao, i ne ide, te je odlučio da se vrati tamo gde mu prija i vazduh i život, takav kakav je. 

- Imamo jednu kravu. Mene možete da vidite i u polju, i da kosim, kopam, sve što treba da se radi oko bašte. Sve radim - kaže Andra koji bez obzira na svoj invaliditet uz pomoć jednog kvada živi sasvim "normalno". 

Njegova snaga, volja za životom i neverovatna životna energija je nešto što pleni i daje snagu, za sve one trenutke kada pomislimo da nam je teško i da u životu, u gradu, u tomplim stanovima, sa kuhinjama, kupatilom, televizijom, kablovskom i internetom, imamo neki problem. Andra sam vozi kvad, radi na njivi, cepa drva, a svoj neverovatan život, duboko zašao u osmu deceniju, živi, zaista punim plućima. 

- Rekao sam, neću da se dam pa neka je ne znam šta! Ne predaj se, samo rad i rad, to spašava ljude - zaključuje ovaj neverovatan čovek.