JEDITE HRANU KOJU GENI VOLE: Nutricionista Đorđe Pejić o najsavremenijem pristupu u kreiranju plana ishrane, i efektima u sprečavanju bolesti

Reč je o planu ishrane koji se formira na osnovu genetike svakog pojedinca. Ovakav pristup omogućava da se smanji unos namirnica koje organizam slabo metaboliše, da se obezbedi optimalno snabdevanje važnim nutrijentima, poboljša krvna slika, održi nivo triglicerida i holesterola u granicama normale i očuva zdravlje zglobova, funkcionisanje celokupnog organizma...

U intervjuu, za "Novosti", Đorđe Pejić, nutricionista, kaže da je razvoj personalizovane ishrane najznačajniji korak u prevenciji bolesti:

- Jednostavno rečeno nutrigenomika i nutrigenetika su grane genetike koje se bave interakcijom naših gena i hrane, a sa stručnog stanovišta, to su naučne discipline koje svojim dvosmernim pristupom istražuju uticaj genetskih faktora na telo kao odgovor na ishranu, ali proučavaju i uticaj bioaktivnih sastojaka hrane na ispoljavanje genetskog nasleđa.

* Koja je razlika između nutrigenetike i nutrigenomike?

- Nutrigenomika je nauka o delovanju hranljivih materija na ispoljavanje gena, dok nutrigenetika, njena podvrsta, objašnjava zašto hrana i načini ishrane imaju različit efekat na pojedince.

* Da li nutrigenomika i nutrigenetika pomažu samo da se bolest spreči ili tako može i da se leči?

- One imaju za cilj da prepoznaju stanje pre nastajanja bolesti i personalizovanim prehrambenim intervencijama spreče, ili barem modifikuju osetljivost, odnosno predispoziciju prema razvoju bolesti. Međutim, one mogu značajno da doprinesu da se postojeća bolest dalje ne razvija. Dakle, jednostavno rečeno nutrigenomika i nutrigenetika predstavljaju pouzdanu osnovu za primenu antiejdžing mera, koje su preduslov postizanja dugovečnosti.

* Kako one praktično deluju?

- Kao dobar primer mogu da posluže omega-3 masne kiseline koje se neretko uzimaju kao dodatak ishrani. Kod mnogih ljudi omega-3 snižavaju nivo holesterola, dok kod nekih taj efekt izostaje. Naučnici su utvrdili da varijacija u genu APOA1 dovodi do neefikasnosti omega - 3 masnih kiselina u regulisanju holesterola, odnosno da ga dodatno mogu povisiti. Tako mnogi koji uzimaju omega-3 masne kiseline, ne samo da od toga nemaju koristi, već pogoršavaju stanje. Isto je i sa antioksidativnim koenzimom Q10, koji se često uzima kao sakupljač slobodnih radikala i kao sredstvo koje usporava starenje. On nije aktivan nakon uzimanja, već se prethodno mora prevesti u aktivnu formu i to pomoću specifičnog gena. Kako neki ljudi imaju varijaciju u ovom genu ne mogu aktivirati Q10, i nemaju koristi od ovoga dodatka ishrani.

* Šta još sve može da se utvrdi na osnovu analize veze gena i hrane?

- Kako konkretna ishrana pojedinca utiče na krvne parametre, takođe, i da otkrijemo koji je najbolji način da se ishranom održi normalan nivo homocisteina, triglicerida i holesterola. Možemo da dobijemo i odgovor na pitanje da li vitamin B2 uspešno kod određene osobe može da snizi nivoe homocisteina. Takođe, i da utvrdimo koliko je jaka čija odbrana od oksidativnog stresa, kako se može pomoći organizmu da se bori sa slobodnim radikalima, koliko brzo telo razgrađujete kofein, i koji je njegov uticaj kada ga unesemo. Na listi onoga što može da se utvrdi je i kako može da se popravi zdravlje zglobova i koje komponente hrane ćete smanjiti, a koje pojačati.

* Izgleda da su nutrigenomika i nutrigenetika budućnost ishrane?

- Naravno. Ima već dosta vremena kako se teži da se plan ishrane kreira prema potrebama pojedinca, a tržište prehrambenih dodataka i hrane polako prilagođava svoj poslovni model novim saznanjima i delovanju hrane i nutrijenata na suzbijanje i aktivaciju različitih gena. Jedno je sigurno, nutrigenomika i nutrigenetika se razvijaju u korak sa naukom, a ne ispred nje. Dakle, još postoje testovi koje nismo sposobni da tumačimo.

GENOMSKA ERA

* ŠTA je doprinelo otkrivanju veze između gena i ishrane?

- Zahvaljujući dešifrovanju ljudskog genoma, danas znamo broj, strukturu i osnovnu funkciju gena. Ovaj naučni korak otvorio je novo razdoblje - genomsku eru. Naime, dugo vremena genetika se povezivala isključivo sa naslednim i nelečivim bolestima, ali upoznavanje funkcije gena, omogućilo je razvoj personalizovanog oblika genetike. Jedna od grana personalizovane ili genetike interakcija koja zaokuplja najviše pažnje poslednjih godina je nutrigenomika i nutrigenetika.