I BEOGRAD SE NALAZI U KRITIČNOJ ZONI: Dragan Milovanović, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta, o potresima u regionu
MOĆAN i jak potres koji je u utorak pogodio Hrvatsku osetio se i u susednim zemljama. Kako navode u Seizmološkom zavodu Srbije, zemljotres ovakve jačine osetio se u svim mestima na udaljenosti do 600 kilometara od epicentra, a u Beogradu je bio između tri i četiri stepena na Merkalijevoj skali, što znači da se na višim spratovima jako zaljuljalo. Pored Beograđana, i Nišlije su prijavljivale da se "lelujalo" u njihovim stanovima.
Dragan Milovanović / Foto A. Stanković
- Prostor Balkana je mesto gde se Afrika podvlači pod Evropu, što uzrokuje zemljotrese i vulkane, pri čemu i raspored i međusobni odnos ostalih ploča na Zemlji imaju značajan uticaj na pojavu i intenzitet tektonskih pokreta - kaže za "Novosti" Dragan Milovanović, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. - Taj prostor je potencijalno tektonsko područje, ali se u njemu ne očekuju jaki zemljotresi, iako je ovaj danas u Hrvatskoj bio prilično snažan.
Seizmolozi imaju svoje mape opasnosti i procenu ugroženosti, a za najkritičnije seizmološke tačke treba uzeti prostore u kojima se javljaju takozvani ofioliti koji su nastali na šavovima podvlačenja ili razmicanja. To je zona koja počinje u Italiji, preko Zagreba, Banjaluke, Beograda, Valjeva, Kraljeva, Kosmeta, Makedonije, Grčke...
Iako je pravilo da drugi zemljotres bude slabiji od prvog, današnji je bio jači od onog koji se dogodio dan ranije.
- Dogodilo se nešto neuobičajeno - objašnjava Milovanović. - Zemljotres je bio jak i sigurno će biti još nekoliko slabijih, dok se ne smiri tlo. Lično ne očekujem novi, jak zemljotres.
Po rečima našeg sagovornika, vreme kada će se dogoditi zemljotres ne može da se predvidi, a podaci su precizni tek kada se potres dogodi. Jačinu je nemoguće znati unapred, mogu se predvideti pojave zemljotresa manjeg intenziteta, ali ni tada sa velikom preciznošću, najviše do nekoliko dana.