DA LI SU ZEMLJOTRESI U HRVATSKOJ PRETNJA SRBIJI: Evo šta nikako ne smete da radite kada tlo krene da podrhtava!

Dežurni seizmolog Seizmološkog zavoda Srbije Goran Krunić objašnjava za Telegraf da s obzirom na udaljenost epicentra zemljotresa u Hrvatskoj on kod nas nije mogao da ima ni mogućnost instrumentalnog zapisa.

- Zemljotres u Petrinju u  Srbiji nije mogao da napravi bilo kakva oštećenja, čak ni blaga jer hipocentralna distanca od epicentra, od Petrinja, a to je negde oko 280 kilometara, a intenzitet je procenjen na 3 stepena Merkalijeve skale, nema mogućnosti za neku štetu. Epicentralno da, i sigurno je da je Petrinje pretpelo značajna oštećenja, ali kod nas ne - objašnjava Krunić:

- Merkalijevea skala daje procenjeni intenzitet na osnovu sakupljenih podataka sa terena. Obiđe se teren, vidi se da li je bilo rušenja, kakva je šteta, komentari ljudi da li su se probudili, i kako... Na osnovu udaljenosti od epicentra, a to je od nas 280 kilometara, nema mogućnosti ni instrumentalnog zapisa. Čak i do 200 kilometara, podaci koji su oni iz Hrvatske objavili, govore je intenzitet Merkalijeve skale manji od 3 stepena. Dakle, može se osetiti, ali ne može da izazove štetu.

On kaže da potres u Hrvatskoj, lančano ne može da dovede do seizmičkih aktivnosti u Srbiji.

-  Mi imamo svoje seizmičke zone koje mogu biti pre ili kasnije aktivne. Ne možemo da kažemo da će Hrvatska da ih uzrokuje. Ni onaj raniji zemljotres u Zagrebu se nije registrovao kod nas, niti na region. Takođe, zemljotresi ne mogu da se predvide. I mnogi jači od nas, i instrumentalno i tehnološki, sa dugogodišnjim projektima, nigde nisu objavili podatak u stručnoj literaturu da je neko mogao da predvidi zemljotres. Okvirno se može reći da može da se očekuje zemljotres, te i te magnitude, na tom i tom području u tom i tom vremenskom periodu, ali da kao meteorolozi kažemo da se će on desiti u narednih 12 ili 24 sata i na kom tačnom mestu, to je nemoguće za sada  - objašnjava Krunić.

2.000 potresa u Srbiji godišnje

U Srbiji se, navodi naš sagovornik, godišnje registruje oko 2.000 potresa.

- Pod tim podrazumevamo potrese tehnogene prirode - miniranja, uništavanja eksploziva i tome slično, a 95 odsto toga je instrumentalna registracija. Ono što se instrumentalno registruje što se dešava, a što stanovništvo ne oseti. Manji broj je onih koji se osete i koji imaju manifestaciju na terenu na objekima i na ljudima.

- Dnevno, u proseku, sa našom nacionalnom mrežom registrujemo četiri, pet miniranja i do jednog zemljotresa instrumentalno. Zadnji zemljotres kod nas koji je mogao da ima blage efekete, ne u smislu da ima štete, nego da se oseti, bio je juče u 13.24, u regiono Blaževo, kod Kuršumlije, magnitude 2,3 u samom epicentru - kaže Krunić.

On dodaje da se procentualno povećava broj regsitrovanih potresa koje registruje ova služba.

- Ali, ne u smislu da je povećana seizmička aktivnost, već je osetljivija mreža, veća gustina stanica, veći je izvor informacija, pa ima više samih registracija sa terena. Tako da imamo negde oko 2.000 registracija na godišnjem nivou - navodi Krunić.

Podseća da je u poslednjoj deceniji najjači zemljotres u Srbiji bio u Kraljevu, u novembru 2010. godine, i da je bio magnitude 5,4.

- Istorijski gledano, sa najvećom magnitudom, osim Kraljeva, imali smo i 1998. godine u regionu Mionice  sa magnitudom 5,7, a taj region je pogodio i auprilu 1999. godine, za vreme bombardovanja, bio je 5,4. Jedan od jačih bio je i na Kopaoniku 1980. godine sa magnitudom 5,8. Onda imamo istorijske zemljotrese na Rudniku 1927. i u Lazarevcu 1922. sa magnitudama od 6 stepeni Reihterove skale. Tada seizmologija današnjeg tipa nije postojala. Procena je bila na osnovu manifestacija na terenu, na osnovu prirodnih pojava, zapisa u knjigama - kaže on i dodaje koje su seizmički najaktivnije zone u Srbiji:

- To su kopaonička zona, mionička, zatim Svilajnac, moravički deo, granica prema Makedoniji, Gnjilane...

Šta raditi u slučaju zemljotresa? 

Krunić kaže da je u slučaju zemljotresa najvažnije ne paničiti, iako je to mnogo lakše reći nego primeniti.

- U prostoru u kojem obitavate pre nego što se dogodi zemljotres, bio to radni ili neki drugi prostor, svi elementi treba da budu dobro fiksirani na zidovima - slike, lampe, da se pri ljuljanju zgrade ne bi desilo da slika padne na glavu. Treba da budu dobro fiksirani i viseći elementi, ormani, plakari sve što može da se prevrne u slučaju ljuljanja.

- Kada dođe di zemljotresa, treba izaći iz objekta, ali nikako liftom. Jer, vrlo brzo može da dođe do nestanka električne energije, pa možete da ostanete zaglavljeni. Kad se izađe iz objekta treba da se udaljite na pristojnu udaljenost, odnosno koliko je visina objekta na tu dužinu od njega, i sačekati informacije šta se dešava. Danas, zahvaljujući tehnologiji, već u prvoj ili drugoj minuti imate infomacije gde se i šta desilo i procenjene magnitude.

- Dok ste u objektu, treba stati gde je noseći zid, ne pregradni, već gde su vrata. Tu stati i sačekati, jer je najveća verovatnoća da će on ostati ceo, bez rušenja - posavetovao je Krunić.

Šta je zemljotres? 

Zemljotres je posledica naglog pokretanja dva bloka stenske mase duž rasedne ravni, uske zone između dve stene. Te blokove, snažno priljubljene uz rasednu ravan u Zemljinoj kori drži pritisak, a njihovo pokretanje u stranu drži trenje. Kada pritisak toliko poraste i savlada trenje, blokovi raseda se naglo pokreću jedan uz drugi.

Pokretanjem blokova oslobađa se energija koja u vidu seizmičkog talasa putuje kroz zemlju i izaziva trešenje koje osećamo za vreme zemljotresa. Ravan po kojoj se blokovi pokreću jedan uz drugi naziva se rasedna ravan. Ovaj proses pokretanja započinje u tački koja se naziva hipocentar a obično se nalazi duboko u Zemljinoj kori, na rasednoj ravni. Epicentar je tačka na površini direktno iznad hipocentra.

Zemljotresi se događaju u serijama. Najjači udar u seriji je i glavni, dok učestali i slabi prethodni zemljotresi u prostoru, gde dugo nije bilo sna`nijeg zemljotresa, mogu da budu i najavljivači glavnog udara.

Efekat zemljotresa na površini meri se intenzitetom koji se određuje obilaskom terena i osmatranjem i klasifikovanjem šteta na objektima. Tvorac skale intenziteta je Merkali, a ona ima 12 stepeni, mada su upotrebi samo osam.

Kako da izračunate gde je zemljotres

Mi sami, ako smo blizu epicentra možemo   grubo da odredimo na kom se rastojanju od nas zemljotres dogodio. U trenutku prvog udara koji ste osetili, počnite da odbrojavate sekunde do najjačeg trešnje, pa taj broj sekundi pomnožite sa 8 i dobićete rastojanje od vas do epicentra. Za pet odbrojanih sekudi izme|u po~etka i najja~e tre{nje zemljotres je imao epicentar na oko 40 kilometara od mesta gde ste vi.

Kako se ponašati pre, za vreme i posle zemljotresa

Pre zemljotresa

- Učvrstite police i regale za zid; smestite dugačke i teške predmete na niže pregrade u policama; lomljive predmete držite u zatvorenim ormanima sa bravama; teške predmete poput slika, ogledala postaviti na zidove udaljeno od mesta gde se spava ili sedi; dobro učvrstite lampe inad uzglavlja; popravite pokvarene strujne vodove jer oni mogu biti uzrok požara; popravite sve duboke pukotine u tavanici, zidovima i temelju; naučite decu kako da pozovu hitne telefone; uvek pri ruci imajte baterijsku lampu

Za vreme zemljotresa:

Ako ste unutra:- sklonite se pod komad teškog nameštaja kod nosećeg zida i držite se;  zaštitite glavu rukama; ne pokušavajte da napustite zgradu; smestite se dalje od staklenih površina

Ako ste napolju: ostanite na otvorenom dok trešnja ne prestane; pomerite se dalje od zgrada, uličnih svetiljki i raznih vodova

Ako ste u prevozu:  pomerite se na otvoreno dalje od zgrada, drveća, nadvožnjaka i vodova; zaustavite se i ostanite u vozilu; kada potres prestane izbegavajte mostove i rampe

Posle zemljotresa:

- Ne ulazite u oštećene objekte; vratite se u njih tek pošto od nadležnih dobijete dozvolu; telefon koristite samo za hitne pozive;  otklonite sve prosute zapaljive materije; napustite prostor u kome se oseća miris hemikalija ili gasa; zatvorena i zaglavljena vrata otvarajte pažljivo; proverite pažljivo i u celosti dimnjake;  budite oprezni sa živitinjama jer se mogu dramatično promeniti posle zemljotresa; proverite ispravnost električnog sistem, vodovodne i kanalizacione cevi.

(Telegraf)