STVORENA IZ IDEALA ILI NUŽDE? Pokušaj srpskih intelektualaca da na „Istorijskom forumu“ 1988. pronađu formulu za opstanak Jugoslavije
PROŠLO je bezmalo trideset godina od kad je Jugoslavija, stvarena u krvi Velikog rata, a izgorela u plamenu šest bratskih buktinja.
Ilustracija Ranka Guzine
Iza nje je ostala samo jugonostalgija kao utočište razočaranih i antijugoslovenstvo kao rezervoar iz kojeg se crpu opravdanja novonastalih država za njihov istorijski usud i otcepljenje. I sve se svelo na jednu lekciju iz udžbenika povesti koju nismo mogli da savladamo.
U predvečerje raspada, u novembru 1988. godine, redakcija „Književnih novina“ okupila je najvišenije intelektualce tog vremena Milorada Ekmečića, Vladu Strugara, Čedomira Popova, Dobricu Ćosića, Andreja Mitrovića, Slobodana Selenića, Mihaila Markovića, Kostu Mihailovića, Branka Petranovića i Jovana Deretića. Po prvi put su otvorena sva pitanja: Da li je nova država stvorena iz ideala ili iz nužde? Šta su Srbi videli u Jugoslaviji? Kako je nastao i nestao jugoslovenski nacionalizam? Kako se Jugoslavija snalazila u globalnoj politici? Kako su se sastali i rastali Srbi i Hrvati? Da li bi bez „stare“ bilo „nove“ Titove Jugoslavije? Na koji način prvazići krizu u koju je zapala SFRJ? O svim iskustvima unitarističko-centralističkog perioda i konfederativne formule posle donošenja ustava iz 1974. godine...
UJEDINjENjE ostvareno 1. decembra 1918. nije bilo slučajnost istorije. Ostvarenje ratnog cilja Kraljevine Srbije, proklamovanog Niškom deklaracijom, predstavljalo je veliku pobedu srpskog naroda. Ulog za tu pobedu bio je ogroman; Srbija je u borbama izgubila oko 370.000 vojnika, dok je ostalo oko 114.000 invalida. Život pod okupacijom koji je podrazumevao glad, bolesti, internacije i odvođenje u zarobljeničke logore odneo je još 630.000 života. Polja su ostala neobrađena, poljoprivredne mašine bile uništene, a stoka stradala. U 544 preduzeća uništeno je 57 odsto mašina, kompletmna železnička i saobraćajna infrastruktuta. Ukupna materijalna šteta bila je između deset i trinaest milijardi zlatnih franaka. Na drugoj strani u Zagrebu i zapadnim pokrajinama bilo je koncentrisano 70 odsto celokupnog jugoslovenskog finansijskog kapitala. I u komunističkoj Jugoslaviji, iako je ona koncipirana na ravnopravnosti jugoslovenskih naroda, odnos razvijenosti se nije suštinski promenio. Pojedini pokušaji da se izbalansira ekonomska ravnoteža nisu pošli za rukom ni Milanu Stojadinoviću, u prvoj Jugoslaviji, dobio je „turistički aranžman“ za višegodišnji boravak na Mauricijusu, a ni srpskim liberalima, u drugoj. Oni su poslati u političku penziju.
„Šta bi na sve ovo rekli jugosanjari poput Matije Bana ili Jovana Skerlića“, napisao je jednom prilikom istoričar Ljubodrag Dimić i dodao „verovatno - pazi šta želiš, možda će ti se i ostvariti“?