ZBOG LEŽANJA PRETI TROMBOZA: U lečenju korone za mnoge spas, mehanička ventilacija povećava rizik za probleme sa krvnim sudovima
PRIKLjUČIVANjE na respirator obolelima od kovida može da spase život, ali rizik od ovog načina lečenja je veliki.
Pacijenti umesto kojih diše mašina, dok su u sedaciji, u riziku su od pojave duboke venske tromboze, tromboze moždanih krvnih sudova, pojave urinarne infekcije, bakterijske upale disajnih puteva, atrofije mišića i dekubitalnih rana.
Doktorka Mirjana Lukić, fizijatar Kliničko-bolničkog centra "Dr Dragiša Mišović", kaže da je u njihovoj ustanovi jedan od obolelih bio na mehaničkoj ventilaciji skoro dva meseca, ali je, srećom, uspešno skinut sa respiratora:
- Takav oporavak je za nas ogroman uspeh, jer nije lako podići pacijenta koji je dva meseca ležao potpuno nepokretan. Zato u timu lekara koji leče kovid obolele važno mesto pored anesteziologa, interniste pulmologa, medicinske sestre, zauzimaju i fizijatar i fizioterapeut.
Kada anesteziolog proceni da je pacijent stabilnog stanja, polako počinje buđenje i postepeno odvajanje od respiratora.
- Svi se radujemo tom momentu, ali takav pacijent ne može da pomeri nijedan deo tela, mišići su atrofirali, postoje jaki bolovi, teško iskašljava obilan sekret, često primetimo i slabost ekstremiteta - kaže dr Lukić. - Ovakvom pacijentu je neophodna rehabilitacija koja će ga osposobiti da pravilno samostalno diše, da izbaci sekret iz disajnih puteva, da vrati muskulaturu i pokretljivost, da se samostalno okrene u postelji, sedne, ustane, obuče, hrani se.
Naša sagovornica kaže da su nekada za oporavak pacijenata posle odvajanja od respiratora potrebni meseci:
NASTAVAK REHABILITACIJE
KADA se pacijent otpusti kući, to nije kraj lečenja - kaže dr Lukić. - Pacijentima koje smo skinuli sa respiratora obavezno dajemo preporuku za nastavak rehabilitacije u nekoj drugoj ustanovi ili rehabilitacionom centru koji su za to specijalizovani.
- Bitno je da pacijent posle velikog stresa za organizam fizičkog, emotivnog i kognitivnog ima volju da sarađuje u rehabilitacionom tretmanu. Još u vreme kada je na respiratoru, uz sugestiju anesteziologa, započinjemo okretanje na bok, a kada stanje dozvoli krećemo sa pasivnim vežbama za gornje i donje ekstremitete. Ovo je važno zbog cirkulacije i mobilizacije zglobova, u cilju sprečavanja tromboze i ukočenosti zglobova, kao i drugih komplikacija. Kada se ukine sedacija i postepeno mehanička ventilacija i može da se uspostavi komunikacija sa pacijentom, učimo ga vežbama disanja, pomažemo izbacivanje sekreta iz disajnih puteva i postepeno zahtevamo da učestvuje u pokretima koje rade fizioterapeuti.
U periodu rehabilitacije oboleli se najviše žale na jake bolove u mišićima i zglobovima.
- Za samo sedam dana ležanja mišići mogu da atrofiraju, a da ne govorimo za duži period - kaže dr Lukić. - Uz upornost i stručnost fizijatra i fizioterapeuta uspevamo postepeno da se pacijent sve više uključuje u vežbe, da angažuje svoje mišiće koji jedino na taj način mogu da vrate snagu i masu, da vežbama angažuju mišiće za disanje, da šire grudni koš i pluća koja se pretrpela najveće promene. Vremenom se pacijent uspravlja u sedeći položaj, a kada se snaga mišića vrati uspravlja se i na noge. Dug je period do samostalnog hoda, ali se uz pomoć pomagala i fizioterapeuta postiže.
Stanje pacijenata na respiratoru se prati iz sata u sat, gledaju se vitalni parametri, laboratorijske analize, rade sva potrebna snimanja.
- Pacijent koji diše pomoću mašine je životno ugrožen, a dodatan problem je što je u toku kovid infekcije povećana sklonost stvaranju trombova, a naročito kod dugo ležećih pacijenata. Zato je važno što pre obolelog podići na noge - kaže dr Lukić.