DEBELJUCE BRŽE GUBE PAMĆENJE: Gojaznost kod starijih osoba može danas da izazove mnoge fizičke, ali i psihičke probleme

Ova bolest savremenog doba u drastičnom je porastu, a britanski naučnici tvrde da, ukoliko bi se nastavio trend rasta broja gojaznih, do 2050. godine mogao bi da se poveća sa današnjih 4.894 na 100.000 ljudi starijih od 65 godina na čak 6.662 na 100.000 osoba tog doba.

Oboljenjima su posebno sklone žene, koje, sa prekomernom telesnom težinom i u godinama, imaju veći rizik od gubitka moći kretanja. Višak kilograma opterećuje njihove zglobove, kukove, hrskavicu. S manjom pokretljivošću salo se nadalje taloži, problemi rastu, a sa njima i nezadovoljstvo, bolovi, anksioznost.

Američka istraživanja pokazuju da su žene iznad 65 sa prekomernom težinom i do 60 odsto podložnije dobijanju jedne ili više bolesti, i daleko ređe doživljavaju 85 godina u odnosu na vršnjakinje sa normalnom kilažom. Teško hodaju bez štapa, štaka ili kolica. A sposobnost trošenja kalorija tokom mirovanja tela i inače se smanjuje za jedan do dva procenta po deceniji života, usled smanjivanja mišićne mase (mišići sagorevaju kalorije) i povećavanja količine sala. Kako starimo, progesteron, testosteron i drugi hormoni opadaju, a to podstiče telo da skladišti umesto da gubi težinu.

Kilogrami su neretko u trećem dobu vezani i sa dijabetesom ili drugim težim oblicima kardiovaskularnih, cerebrovaskularnih i sličnih oboljenja. Povećanje procenta gojaznih moglo bi da dovede i do drastičnog povećanja broja onih koji će u budućnosti razviti demenciju. Društvo za borbu protiv Alchajmerove bolesti upozorilo je da su redovno vežbanje i zdrava telesna masa važni za smanjivanje rizika. Jedna švedska studija pokazala je da ljudi sa viškom kilograma imaju četiri puta veće šanse da razviju demenciju od onih s normalnim indeksom telesne mase.

Takođe, dokazano je da vakcine protiv gripa, hepatitisa B, tetanusa i besnila mogu biti manje efikasne kod debeljuca svih doba, pa i najstarijeg, čineći ih ranjivijim na infekcije i bolesti.

- Gojaznost kod starijih osoba izaziva degeneretativne promene na krvim sudovima i veći rizik od infarkta srca i mozga - kaže Tanja Bakrač, nutricionista i specijalista za javno zdravlje iz Savetovališta za ishranu "Kapilar". - Ona je bolest sama po sebi u svakom životnom dobu. Izaziva promene na motornom aparatu, digestivnom traktu, uzrok je dijabetesa, hipertenzije, promena na hrskavici i zglobovima. Hrskavica i kosti brže propadaju pod težinom, a neke od namirnica koje takve osobe često koriste, poput slatkiša, proizvoda od belog brašna ili mesnih prerađevina, zakiseljavaju krv i smanjuju PH vrednost. Veći je rizik od osteoporoze, a samim tim i od preloma kostiju.

Kada, usled usamljenosti ili depresije, starije osobe pretaču nezadovoljstvo u hranu, tražeći u njoj zadovoljstvo, stvaraju se dodatni razlozi za depresiju. Poseban problem je, kaže naša sagovornica, što mnogi stariji zbog nedostatka zuba ili posustalih enzimskih mehanizama pribegavaju mekoj i kašastoj hrani i izbegavaju sveže voće i salate, pune biljnih vlakana, koji ubrzavaju metabolizam.

- Starijima preporučujem da ako jabuku ne mogu da žvaću, neka je obavezno seckaju na sitnije komade. Uvek bi trebalo da piju ceđene sokove umesto industrijskih, koji su, kao i slatkiši, energetske bombe, a oni ne mogu fizičkim aktivnostima da sagore tolike kalorije. Takođe bi trebalo da jedu dosta ribe zbog omega 3 masnih kiselina. Ona se lako vari i daje osećaj sitosti - ističe naša sagovornica.

Uz sve to, trebalo bi da šetaju koliko god mogu.

Grupa lekara Medicinskog fakulteta, Instituta za higijenu i medicinsku ekologiju i Doma zdravlja Voždovac rezultate svog iskustva i istraživanja sublimisala je u radu "Problemi ishrane starijih osoba". U njemu se, između ostalog, navodi da već i minimalan stepen redukcije telesne mase od 2,5 do 4,5 kg povoljno utiče na smanjenje krvnog pritiska, poboljšava toleranciju na glukozu, čime se smanjuje i rezistencija na insulin, i ima zaštitnu ulogu na očuvanje mišićne mase miokarda. Ipak, svako brzo i neželjeno smanjenje telesne mase kod starijih osoba znak je progresivnog gubitka fizičke kondicije ili ozbiljne bolesti. Po autorima, procena stanja uhranjenosti trebalo bi da bude integralna komponenta gerijatrijskog pregleda, kako bi se poboljšao kvalitet života posle 65 i uticalo na produženje životnog veka.

PODLOŽNIJI VIRUSIMA I KANCERU

EPIDEMIJA virusa korona pokazala je da su najrizičnije upravo kategorije starijih, naročito sa viškom kilograma i pridruženim bolestima, poput dijabetesa. Svi oni imaju slabiji imunološki odgovor. Kao komplikacija gojaznosti navodi se često i porast nekih malignih oboljenja: dojke, endometrijuma, cerviksa, ovarijuma, kolona i prostate.

UMERENE NASLAGE - REZERVA ENERGIJE

KOD muškaraca gojaznost dostiže vrhunac tokom srednjih godina, a zatim se polako smanjuje na oko 26 odsto od 65. do 74. godine. Kod žena, međutim, dostiže vrhunac između 65. i 70. godine, da bi se posle 75. godine smanjila u uslovima normalnog procesa starenja. Prema nekim naučnicima, umerena gojaznost se ipak može tolerisati ili se čak preporučuje u ovoj populaciji, jer nosi energetsku rezervu i može biti korisna kod nekih oboljenja, trauma, imobilizacija ili operativne intervencije.