NIŠU TREBA NAŠA LJUBAV: Esteta, humanista i arhitekta Nišlija Hadži Ivan Redi i iz penzije ulepšava rodni grad i spaja ga sa svetom

Pored profesionalnog doprinosa, iako po godinama penzioner, neumoran je i u mnogim društvenim akcijama. Tako je pokrenuo Dobrotvorni svetosavski bal, poklonio svoju porodičnu biblioteku studentima, ulepšao Niš česmama.

Hadži Redi kaže da je ljubav prema knjizi za njega bila i jeste nešto što se ni na koji način ne može dovesti pod znak pitanja:

- Rastao sam u prosvetarskoj porodici u kojoj je knjiga bila sastavni deo života. Otac mi je govorio: "U životu su ti potrebna samo dva kofera. U jednom koferu bi bile tvoje lične stvari, a u drugom tvoje knjige". Kada je otac umro, njegovu celokupnu stručnu biblioteku poklonio sam Filozofskom fakultetu u Nišu.

Kada je otišao u penziju, posle više od 45 radnih godina, pitao se - šta da uradi sa svojom profesionalnom bibliotekom, koja se nalazila u Gracu, ali i u Nišu?

- Odgovor sam našao u jednoj jedinoj misli: "Samo knjiga koja se čita živi", a ja sam, svim srcem, želeo da moje knjige žive! Univerzitetska biblioteka "Nikola Tesla" u Nišu bila je pravo mesto za to, jer sam ovde počeo i završio studije arhitekture, a tu sam, u poznim godinama, upoznao na desetine mladih studenata, veoma talentovanih i željnih znanja - priča naš sagovornik.

Ugledni Nišlija ljubav prema rodnom gradu gaji gotovo 60 godina. Već dosta davno usvojio je misao da se ne pita šta Niš čini za njega, već šta on može da učini za Niš:

- Nišu treba naša ljubav, jer je "mlad" grad. Njegov pravi razvoj počeo je 1878. godine, nakon oslobođenja od turske vlasti, kada je od turske kasabe krenuo ka evropskom gradu, i od 10.000 narastao do grada sa 250.000 stanovnika. Da li je Niš lep grad, ili nije, za mene se ne postavlja to pitanje kao takvo. Naime, naučio sam u svom dugom životu od preko 77 godina da na svakom mestu, u svako vreme, mogu da vidim i lepo i ružno, pri čemu izbor šta hoću da vidim zavisi samo od mene! To, naravno, ne znači da zatvaram oči pred problemima, već to znači da tražim pozitivnu energiju za jedan lepši Niš!

Kao arhitekta Hadži Redi uključio se i u akciju "17 česama za 17 vekova Milanskog edikta" i time ispunio davnu želju svoje majke Jelene.

- Stanovali smo u neposrednoj blizini trga, koji se tada zvao Trg radničkih saveta, i predstavljao je ogromnu betoniranu površinu. Majka me je pitala, kao studenta arhitekture, za mišljenje o izgledu trga i kako bi bilo lepo kada bi se na njemu našlo neko drvo, klupa i česma, da se ljudi sklone od vrućine, odmore i osveže na česmi. Moj odgovor je tada bio krajnje površan, a sada sam upravo shvatio da je to bila njena iskrena želja!

Rad na ostvarivanju ideje Spomen-česme "Sveta Trojica" bio je jedinstven u njegovom dugom arhitektonskom stvaralaštvu. Tri puna meseca nije povukao ni jednu jedinu liniju, ali je zato danima čitao o hrišćanskoj religiji, njenom nastajanju, borbi za mesto pod suncem.

- Posle tri puna meseca sam je "napisao" u jednom dahu i u tom obliku je, sa minimalnim tehničkim korekcijama, i realizovana - priseća se naš sagovornik.

VRATIO BALOVE U RODNI GRAD

Hadži Redija je veliki jubilej proslave 1.700 godina Milanskog edikta u Nišu pre sedam godina zatekao u rodnom gradu, ali je za detalje proslave saznao godinu dana ranije.

- Kako sam živeo sam u Gracu, smatrao sam da bi povezivanje dvaju gradova jednom manifestacijom iz oblasti kulture, a koja je tipična za urbane sredine, bilo najbolje rešenje. Sa druge strane, bio bi to nastavak rada Društva prijateljstva Die Bricke - Most Grac - Niš, koje sam aktivno vodio više od 10 godina. Osim vraćanja Niša tradicionalnim oblicima gradskih aktivnosti kao što su balovi, želeo sam da ostvarim još dva cilja - dobročinstvo i sabornost.