MOJOJ SRBIJI DARUJEM 70 UDŽBENIKA: Aleksandar Kavčić, profesor na Karnegi Melon univerzitetu u SAD, zalaže se za potpuno besplatno obrazovanje

Svakom detetu, a ne samo svom, moramo obezbediti šansu da dostigne svoj pun potencijal, a to je moguće samo ako je školovanje besplatno, od vrtića do fakulteta, što uključuje i besplatne udžbenike, prevoz, pa i čak jedan obrok u školi. Nekada su iz malih seoskih škola izlazili vrhunski doktori, naučnici, inženjeri, pisci, matematičari, akademici...

Ovo u, razgovoru za "Novosti", ističe naučnik Aleksandar Kavčić, profesor na američkom "Karnegi Melon univerzitetu", osnivač fondacije "Alek Kavčić", koji je nedavno dobio spor i odštetu od 750 miliona dolara zato što je njegov patent - čitač magnetskih memorija, nezakonito koristila kompanija "Marvel". Od dela novca, ovaj nekadašnji đak beogradske Matematičke gimnazije, koji je doktorirao na poznatom američkom univerzitetu, predavao i na Harvardu, kako ponavlja, želi da obezbedi besplatne udžbenike za osnovce u Srbiji:

- Posao oko objavljivanja besplatnih udžbenika, zasad, ide svojim tokom. To je dugotrajan proces, na nekim udžbenicima rade urednici sa više autora. Nakon njih tu dolaze i lektori, ilustratori, prelamači... Zatim, svi udžbenici moraju da prođu i proces odobravanja u Ministarstvu prosvete. Praktično, kada jedan udžbenik bude odobren od strane Ministarstva, što je poslednja instanca, mi ćemo ga postaviti na sajt, u PDF formatu, i on je od tada postaje besplatan za sve đake, nastavnike, roditelje.. Finansiraćemo oko 70 udžbenika, računajući i knjige za engleski, kao globalni jezik.

* Naši đaci pokazuju loše rezultate na PISA testiranju. Ne znaju praktično da primene ono što su naučili, a sa druge strane, osvajaju medalje i briljiraju na takmičenjima znanja. U čemu je problem?

- Ako nešto ne znate da primenite, onda to niste ni naučili. To je staro dobro pravilo koje zna svaki nastavnik. Zato i postoje testovi i kontrolni zadaci, da bi na njima đak pokazao koliko zapravo zna, a nastavnik korigovao svoje podučavanje kako bi đaci ipak naučili gradivo. Ako zagrebete dublje pod površinu, videćete da imamo problem sa sistemom vrednosti.

* Na šta konkretno mislite?

- Po PISA rezultatima iz 2018, deca naših najimućnijih sugrađana, u proseku, imaju lošije rezultate od dece roditelja iz srednje klase. Frapantno je da su ti rezultati daleko ispod većine evropskih zemalja. To govori o padu sistema vrednosti. S druge strane, imamo i Matematičku gimnaziju koja je, po jednom parametru, najbolja srednja škola na svetu. I to je taj paradoks. Ali i dokaz da mi to možemo.

* Čini se da kod nas ne postoji dugoročna strategija obrazovanja...

- Skloni smo eksperimentima u obrazovnom sistemu. Kao da mislimo da je obrazovni sistem taj koji treba da reši probleme privrede, nezaposlenost ili korupciju. Nije to nova pojava. Setimo se samo usmerenog obrazovanja iz 80-ih, koje je trebalo da stvori radnu snagu spremniju za rad u industriji, i kako je neslavno prošla ta epizoda.

* Da li i danas ima eksperimentisanja?

- Dualno obrazovanje, sve više predmeta i udžbenika, novi predmeti neprimereni uzrastu đaka, kao na primer programiranje u 5. razredu osnovne škole... Svi ti eksperimenti će završiti neslavno, kao i usmereno obrazovanje, a mi ćemo shvatiti da se moramo vratiti starom, dobrom, oprobanom i dokazanom srpskom obrazovnom sistemu kome cilj nije "avangardno" eksperimentisanje, već omogućavanje svakom đaku da dostigne svoj potencijal.

* Konfuzija je i na tržištu udžbenika. Postoji više od 70 izdavača...

- Ni Vukova azbuka, ni Pitagorina teorema se nisu promenile u poslednjih 100 godina. One ne treba da budu sredstva za borbu na tržištu jer su to tekovine čovečanstva, a ne nekog privilegovanog izdavačkog preduzeća koje misli da vam ih može svake godine iznova naplaćivati. Svaki izdavač u svom udžbeniku ima praktično isto gradivo. Izdavači se takmiče za deo kolača tako što koruptivno deluju na nastavni kadar, pa u enormnu cenu udžbenika ulazi i trošak za to koruptivno delovanje, kao i enorman profit koji se zarađuje, preko grbače roditelja i leđa dece.

* Kako ocenjujete visoko obrazovanje u Srbiji?

- Najveća boljka državnih visokoškolskih ustanova u Srbiji je što u njima i dalje vlada model socijalističkog samoupravljanja, koji sprečava napredovanje u nastavi, i u nauci. Od komunističke Kine do liberalne Amerike, nijedan sistem visokog školstva ne funkcioniše po principu samoupravljanja. Mora da se zna ko je odgovoran za rad kolektiva, da konkursi za prijem profesora budu javni i međunarodni. To treba menjati, ali za promenu tog sistema je potrebna volja.

PRIVATNI FAKULTETI

- PRIVATNI fakulteti nisu sami po sebi problem - smatra naš sagovornik. - Neki su čak i dobri. U principu, nikome, osim vama lično, ne treba da smeta ako neko želi da vam proda bezvrednu diplomu, a vi ste dovoljno naivni da je kupujete.

UČITELjI

NEKADA su učitelji i profesori bili cenjeni, bili su autoritet...

- Nama je danas, više nego ikad, potrebno da prosvetnog radnika vratimo na pijedestal u društvu. Prosvetni radnik je taj koji svako dete stavlja na prvi stepenik društveno-ekonomske lestvice, i mora mu se ukazati poverenje i poštovanje da kreativnim pristupom radi svoj posao za platu dostojnu čoveka.