ŠKOLSKE KNJIGE ZA ZNANJE, NE ZA ZARADU: Naši intelektualci apeluju da se vrati nekadašnja uloga velikog državnog Zavoda

I da se Zavodu za udžbenike vrati dostojanstvo i obaveza da više vodi računa o nalozima srpskog nacionalnog obraza.

Lingvista, prof. dr Dragoljub Petrović, pored ostalog, ovako odgovara na pitanje kako bi trebalo da izgleda naše tržište udžbenika i kakva bi trebalo da bude uloga državnog Zavoda za izdavanje udžbenika. Ovo je problem sa kojim se naše društvo suočava duže od jedne decenije, jer je usvajanjem Zakona o udžbenicima 2009. tržište liberalizovano, a državni Zavod prestao da bude jedini izdavač.

I Srpska akademija nauka i umetnosti nedavno se založila za donošenje novog Zakona o udžbenicima, kako bi se očuvalo dostojno mesto Zavoda, kao ustanove od posebnog nacionalnog značaja.

- Tržište udžbenika je trenutno izvan državne kontrole, što je neshvatljivo, štetno i neprihvatljivo. Programima srpskog jezika, likovne i muzičke kulture, kao i istorije i geografije, trebalo bi isključivo da se bave domaći izdavači - kažu u SANU.

Profesor Petrović ističe i da bi se prilike na srpskom udžbeničkom tržištu mogle, najblaže, oceniti kao - katastrofalne:

- Nekom je rečeno da sve treba liberalizovati, pa se tako na školstvo obrušilo 79 "licenciranih izdavača"... to bi bilo kao da se u Generalštab uvuče 79 stranih vojnika.

Inače, prema nekim procenama, tržište udžbenika u Srbiji vredno je oko 75 miliona evra. Računica je sledeća: prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, osnovne škole pohađa 517.826 đaka, a srednje njih 249.855. Ako se uzme da prosečna cena kompleta udžbenika za jednu školsku godinu iznosi 11.500 dinara, dolazi se do zaključka da je tržište udžbenika u Srbiji vredno 8,8 milijardi dinara, ili 75 miliona evra. Prema nekim izvorima, ova cifra je i veća.

Tačan iznos, kažu poznavaoci prilika, nije moguće izračunati, jer su tu zastupljena i dodatna nastavna sredstva, ali i zbog činjenice da ne kupuju svi đaci novi komplet udžbenika po polasku u novu školsku godinu.

Profesora Petrovića pitamo - da li je veliki profit jedini interes stranih izdavača?

- Glavne haračlije na tom tržištu interesuje samo profit, a ako neki Žužul ima i drugi interes, on može biti uzgredan: "Da se, recimo, pohvali da je hrvatsku granicu prebacio preko Šumadije i Morave" - oštar je naš sagovornik.

Inače, najveći udeo na srpskom tržištu udžbenika imaju četiri strana izdavača. To su: nemačka kompanija "Klet", zatim "Novi logos" čiji je osnivač hrvatska firma Ante Žužula, nekadašnjeg Tuđmanovog prijatelja i finansijera HDZ, koji je pre desetak godina kupio i beogradsko "BIGZ školstvo". Tu je i "Novi logos" čiji je vlasnik Hrvat Danijel Žderić i "Freska" koja je pripojena IK "Klet" u vlasništvu Roka Kvaternika.

Istoričar Miloš Ković rekao je nedavno za "Novosti" da je neshvatljiva ravnodušnost naše javnosti prema gorućem pitanju školskih udžbenika:

- Neverovatna je odluka da o udžbenicima iz kojih će učiti naša deca odlučuje tržište. To je posebno opasno i uznemirujuće kada je reč o identitetskim naukama, među kojima je i istorija. Tržište je donelo dve pogubne bolesti: korupciju u prodaji udžbenika i moralni relativizam u tumačenju istorijskih događaja.

Ko i kako piše udžbenike za našu decu možda ponajbolje govore reči akademika i pesnika Matije Bećkovića, koji je nedavno za naš list rekao:

- Piše ih Veliki Brat. On ne obrazuje samo nas, već obrazuje ceo svet. U školi je bolje reći - nemam pojma, to je odgovor za peticu. U udžbenicima se i ranije lagalo, muka je što se to i nastavilo.

Propao nekadašnji gigant

ZAVOD za udžbenike od svog osnivanja do danas objavio je više od 400 miliona naslova za sve nivoe obrazovanja, priručnike, monografije, leksikografska izdanja... Tu su i sabrana i izabrana dela Nikole Tesle, Mihajla Pupina, Stojana Novakovića, Stevana Mokranjca.

U vreme kada je bio dominantan izdavač udžbenika, angažovao je više od 5.000 autora i tehničkih lica, sarađivao sa više od 100 knjižara i 30 distributera knjiga i udžbenika.