SPASAO GA PREVODILAC IZ GESTAPOA: Pre 79 godinaporodica Josefa Žambokija, poznatog izraelskog privrednika, odvedena u logor na Sajmište

Još šest članova porodice, među kojima su i Josefov otac Saul Benavram i dvadesetdvogodišnji brat Hajm, nastradali su u logoru Topovske šupe, dok su u Kragujevcu, 20. oktobra 1941, streljana četiri rođaka. Smrt je izbegao čuveni književnik Filip David, takođe Žambokijev blizak rođak.

Preživeli se sećaju da je to bila jedna od najljućih zima, i Dunav i Sava su zaledili, pa su kamioni prelazili reku preko leda. Svi Jevreji morali su da se jave kod zgrade Specijalne policije u Ulici Džordža Vašingtona 23.

- Iznajmili smo špediterska kola, natovarili prtljag i napustili stan u Jevrejskoj 13 - priča nam Žamboki. - Konjske zaprege su išle od kuće do kuće i sakupljale zavežljaje. Svaki vlasnik morao je na parče kanapa da zaveže ključ od stana i karton sa adresom, i da ih preda Specijalnoj policiji.

Dugačka kolona kretala se Dušanovom ulicom do Železničkog mosta, kuda se prelazilo ka Sajmištu. U koloni su bili Josef i njegova rođena sestra Roza (Ruška, Ruža), majka Estera, baka Barbara, dve ujne, od kojih jedna iz čuvene porodice Baruh, i strina. Sve sa decom. Dok su stajali u redu čekajući da uđu u logor, devetogodišnji Josef je primetio čika Sendera, Nemca, oca svog najboljeg školskog druga. Bio je sa folksdojčerima. Oterao ga je nazad u red kao da ga ne poznaje. Bio je to šok za dečaka.

A onda im je prišao Pal Žamboki, komšija i šuster, poliglota, koji je znao sedam jezika i radio u Gestapou kao prevodilac. Rekao je gospođi Esteri da može da izvuče nju i njeno dvoje dece. Majka mu je poverila Josefa i Ružu, ali je sama ostala sa osamdesetogodišnjom majkom Barbarom. Ruža je jedva pristala da se odvoji kad su joj obećali lutku i nove pantalone.

Bio je to poslednji put da su videli majku. Pal ih je sklonio kod izvesne tetka Vide, na Dorćolu, da bi Ružu vrlo brzo poslao kod sestre Mariške Čanadi u Novi Kneževac. Josef je još neko vreme ostao u Beogradu. Hranio se tako što je naučio da svira na usnoj harmonici "Lili Marlen", pa je svirao ispred nemačke menze za parče hleba.

Uskoro je i Pal morao da pobegne iz Beograda, jer je komšija alkoholičar prijavio da krije jevrejskog dečaka. Stigli su do Kanjiže, koju su držali Mađari, a Pal je Josefa predstavio kao sina. Tako je dečak postao Žamboki, završio školu i fakultet.

- Ostao sam sa Palom sve do njegove smrti, 1969. godine - kaže Žamboki. - Potom sam otišao u Izrael, gde i danas živim. Sestru Rozu su po oslobođenju odveli u Jevrejski dom za siročiće, odakle ju je uzela jedna žena. Kasnije se udala za njenog sina. U Holokaustu nam je nastradalo 37 srodnika, a u Beogradu ostalo dvadesetak stanova, čiju restituciju očekujemo.

POMAGAO SRBIJI DEVEDESETIH

JOSEF Žamboki ima želju da u Beogradu otvori fondaciju, poput Jad Vašema u Izraelu, koja će popisati svaku ženu, dete ili starca, stradale na Sajmištu. Tokom devedesetih pomagao je srpskoj privredi, institucijama i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, jer je našao "rupu" u embargu, koji je postavljen Jugoslaviji, ali ne i Srbiji, pa je trgovao sa Srbijom. U Beograd je dovodio najveće operske zvezde, a podržava i rad hora "Braća Baruh". Objavio je knjigu o svom životu "Muzika će pobediti".