KAKO BIRATE SREDSTVA ZA DEZINFEKCIJU? Evo koja kada da koristite i koje oznake proizvodi treba da imaju

Potražnja za dezinfekcionim sredstvima je veća nego ikada pre. Koristimo ih za ličnu higijenu, u domaćinstvu, automobilu i u kontaktu sa okolinom te upravo zato treba biti vrlo oprezan i znati da nije baš svaka boca na kojoj piše antiseptik ili dezinficijens pravo rešenje.

Direktorka Kliničkog zavoda za kliničku i molekularnu mikrobiologiju Kliničkog bolničkog centra Zagreb, prof. dr. sc. Ivana Mareković, otkriva za „24.sata“ šta bi sve trebalo da znamo i koje to stavke na bočici moraju biti zadovoljene kako bismo bili sigurni da smo kupili ispravno sredstvo.

TEČNI ANTISEPTIK, GEL ILI PENA

Različita su sredstva čije delovanje treba da uništi viruse i bakterije, a njihova pogrešna primena može da bude štetna. Zbog toga prilikom kupovine obratite pažnju na sastav, koncentraciju, deklaraciju, način upotrebe i doziranje.

Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije za higijenu ruku pre svega se preporučuju alkoholni antiseptici s etilnim, propilnim, izopropilnim alkoholom ili kombinacijama navedenih alkohola, čiji udeo u proizvodu mora biti od 60 do 95 posto. Prema rečima dr Mareković miris i konzistencija preparata su vrlo važni jer od njih može zavisiti koliko često ćemo koristiti antispetik. Ona naglašava da, bez obzira na to da li se radi o tečnosti, gelu ili peni, delotvornost je ista.

- Smatra se da se antiseptici u obliku gela sporije suše. Oni se, kao i antiseptici u obliku pene, lakše nanose, tj. ne kaplju s ruku kao tečnost, ali su skuplji. Alkohol u antisepticima kod česte primene uzrokuje suvoću kože, pa se zbog toga u proizvode dodaju emolijensi kao što su glicerol, propilen glikol i aloe vera, koji pospešuju hidraciju kože - objašnjava dr Mareković.

ANTISEPTIK, DEZINFICIJENS I SAPUN

Sredstva za dezinfekciju, antiseptici i sapuni primenjuju se sa zajedničkim ciljem uklanjanja mikroorganizama i prevenciji nastanka bolesti. Ovi pojmovi često se upotrebljavaju i zbog toga ih je važno razlikovati. Profesorka Mareković ističe kako se dezinficijensi koriste isključivo na neživoj okolini, kao što su medicinski instrumenti, oprema ili površine, a antiseptici za primjenu na koži i sluzokoži čoveka radi uklanjanja, inhibicije rasta ili inaktivacije mikroorganizama.

Sve vrste sapuna su biorazgradive te deluju na bakterije i na viruse s lipidnim omotačem u kakve spada i korona, te ih možemo koristiti svakodnevno.

- Navedena sredstva važno je primenjivati pre jela i pripreme hrane, pre doticanja lica ili maske na licu, nakon upotrebe toaleta, boravka na javnom mestu, nakon kašljanja, kijanja i izduvavanja nosa, doticanja domaćih životinja i slično - preporučuje sagovornica za portal 24.sata.hr.

NISU SVI VIRUSI I BAKTERIJE JEDNAKO OTPORNI

Treba znati i da nisu svi virusi i bakterije podjednako otporni na antiseptike i dezinficijense.

- Neki oblici bakterija, kao npr. Clostridium spp, stvaraju spore koje se smatraju najotpornijim postojećim oblikom života i njihov opstanak i preživljavanje nakon hiljadu godina otkriveno je u ekstremnim uslovima kao što je ledeni pokrivač na Grenlandu. Virusi s lipidnim omotačem u koje spada i SARS-CoV-2, osetljiviji su, a neovijeni virusi (npr. norovirus, rinovirus, adenovirus, rotavirus i enterovirus) otporniji su na delovanje antiseptika.

Respiratorni virusi poput korone šire se tako što kapljicama i sluzi preko sluzokože očiju, nosa i usta uđu u organizam. Zato se on često prenosi putem ruku, a alkoholni antiseptik najpraktičnije je rešenje kad se nalazimo izvan kuće.

Kada je reč o dezinfekciji javnih prostora i ustanova, sredstva moraju da zadovoljavaju kriterijume određene Evropskim normama. Na primer, EN 14476 označava delotvornost proizvoda u uklanjanju virusa. Ako nosi oznaku Evropske norme, to znači da je dezinficijens ispunio zahteve testiranja u kojem se ispituje njegova sposobnost u smanjenju mikrobnog opterećenja u suspenziji ili na određenim površinama do određenog nivoa.

(24sata)